O poreklu pokrivanja glave kod žena

Običaj pokrivanja glave kod žena vuče korene iz davnih vremena. Tokom antičkog perioda, susrećemo podatke da veliki broj žena u oblastima koje čine mediteransko podneblje, na glavama nosi veo. Kod starih Arabljana, stanovništvo je pokrivalo glavu. I Jevreji i hriščani su se povinovali tom običaju urbane, preislamske Arabije i prihvatili ga. U Siriji su udate žene pokrivale glavu, dok su devojke išle gologlave. U Asiru je pronađen zakonik, koji hronološki svojim korenima seže do polovine drugog …

Read moreO poreklu pokrivanja glave kod žena

Multiperspektivnost ili kako su se pomirili Francuzi i Nemci

Istorijska nauka, u prvi mah, nekim naivnim i previse emotivnim posmatracima ili citaocima, deluje jako nelogicno. Nekima deluje surovo i nepravedno. I, umesto da se iskreno potrude da istorijsku nauku kao svetlost istine, svedoka vremena i zivot secanja razumeju na ispravan nacin mnogi „ pobegnu „ u poricanje odn. negiranje validnih istorijskih izvora. Nijedna humanisticka nauka nije toliko zloupotrebljavana i postala popriste nimalo benevolentnih, stavise malizioznih amatera kao sto je slucaj sa istorijom. Samozvani sveznajuci kvazinaucnici …

Read moreMultiperspektivnost ili kako su se pomirili Francuzi i Nemci

Agena, bojevoj duh ili frigere frictum

Nekad davno. Pre. Ranije. U drevnosti i davnini. U prastarosti. Beše mrak, mrklina, strahota nevidelice. Mrmljanje. Žumorenje. Mrmorenje. Urlikanje. i sve to kroz negativne misli koje svugde i svukuda i svagda egzistiraše. Neprekidno. Bez prestajanja beše urlanje neumereno, galama na sve strane, vika, dreka, i arlaukanje. Jeste, i arlaukanje. Sve beše napreskok, pometeno, kojekako, nesređeno. Lavirintski. Strmoglavo.Bezglavo. I onda… I onda… I onda se pojavi jedan pozitivni naum. Dođe novo i neviđeno pozitivno nastojanje kroz pozitivni …

Read moreAgena, bojevoj duh ili frigere frictum

Zavodljiva retorika: možemo li joj se odupreti?

Elokvencija je najstarija od svih veština. tako, da bi postao govornikom, ni učitelji, ni pravila, ni svakodnevna vežbanja nisu dovoljna. – Ciceron Ono što je Platon zahtevao od pravog prijatelja mudrosti i nauke, da naime voli svaku nauku, a nijednu vrstu znanja i obrazovanosti da ne odbacuje, to je imao Ciceron. Njegova besednička slava traje i danas, pored svih promena koje su se pojavile u besedništvu. Ciceron se od mladosti bio predao advokatskom radu i nije …

Read moreZavodljiva retorika: možemo li joj se odupreti?

'Say '' Мe Tarzan, you Jane '' and make a million'

Može li iko na prvi pogled prepoznati ovog čoveka koji se nalazi na ove dve stare fotografije? Teško da iko može bez, bar malo podsećanja, odmah reći njegovo ime i prezime. Ko je ovaj čovek na slikama? Pošto sam već u naslovu teksta polako i ukazala o kome se radi, verujem da nije teško prisetiti se da je to: Johny Weissmuller, rođen 2.juna 1904.godine u Freidorfu, Banat, Austro-Ugarska( danas Rumunija). Umro je 1984.godine u Akapulku, Mexico. …

Read more'Say '' Мe Tarzan, you Jane '' and make a million'

Samoj sebi

Rimski car Marko Aurelije , u tihim časovima najviše je voleo da razgovara sa samim sobom, tražeći utehe i potpore u filozofiji. Te razgovore ostavio je u aforističkom obliku i bez određenog reda zabeležene u spisu Razmatranja o samom sebi u dvanaest knjiga. Taj spis je neprestano privlačio duboke glave i blagorodna srca. Ja ću navesti samo nekoliko Aurelijevih misli iz te knjige, one koje mi se čine najmudrijim. Neka drugi govore i rade šta hoće, …

Read moreSamoj sebi

Tetris Na Vjeki Vjekova

Tetris je video igrica koja je po mom skromnom miljenju neprevaziđena. Osmislio ju je ruski matematičar Aleksej Leonidovič Pažitnov u junu 1984. godine, kao slagalicu u kojoj se padajući blokovi raznih oblika i veličina moraju okretati i pomerati levo – desno da bi se utopili u matricu. Ime joj je izvedeno iz grčkog prefiksa ” tetra ” ( četiri ), jer svi blokovi imaju po četiri segmenta ( raspoređenih u sedam oblika ), i reči tenis, omiljenog …

Read moreTetris Na Vjeki Vjekova