Napad iz laboratorije

Sirija, 4.april 2017: U pobunjeničkom gradu Šan Šajhun umrlo je najmanje 86 ljudi od jedne hemijske supstance, za koju se kasnije utvrdilo da je nervni otrov sarin. Stotine povređenih pokazivali su simptome pene na ustima, plavih usana, teškoća sa disanjem. Ko stoji iza napada, nije poznato. SAD tvrde da je to predsednik al-Asad. Fotografije žrtava na kojima je i puno dece, šokirale su svet. Postavlja se pitanje: kako to da se uvek u Siriji koristi zabranjeno hemijsko oružje? Koje države još uvek poseduju C – oružje? Nezavisni savetnik UN i toksikolog Ralf Trapp odgovorio je na ova pitanja u jednom skorašnjem intervjuu, te odgovore ću preneti u ovom blogu.

Poznati toksikolog kaže kako je hemijsko oružje mahom bezbojno i bezmirisno, topografski se može raširiti na jako velike površine. Ko dođe sa njim u kontakt, preko vazduha ili preko kože, počne da se guši ili pokazuje druge simptome trovanja. Ko preživi, ostaju mu teške povrede, spoljašnje i unutrašnje. Dok su vojnici maskama i protivotrovnim sredstvima zaštićeni, obično civilno stanovništvo je nezaštićeno. Međutim, nisu sve ove hemikalije otrovne. Neke se, u manjim dozama, koriste u medicini ili zaštiti biljaka, za borbu protiv insekata ili kao sredstva u borbi protiv raka. Ciklofosfamid se koristi kod teških autoimunih oboljenja i multipl skleroze. Svet bojnih otrova i onih drugih hemikalija nije striktno podeljen, granica je nedefinisana.

Na pitanje: Koliko ljudi može jedan hemijski napad ubiti, ovaj toksikolog odgovara da to zavisi od mnogih faktora. Nakon napada sarinom na sirijski region Ghouta u avgustu 2013 broj žrtava se procenjuje od oko nekoliko stotina do nešto preko hiljadu. U napadu na Šan Šajhun bilo je 86 mrtvih i oko 200 povređenih, i to samo nakon jedne jedine intervencije tj.dejstva 40 kolograma teške sarin – leteće bombe. Primeri pokazuju: ponekad strada manje, ponekad više ljudi, zavisno od gustine naseljenosti, vremenskih prilika, stabilnosti atmosfere i već postojeće zagađenosti.

Na pitanje: prenebregavaju li ljudi stepen opasnosti od napada hemijskim oružjem, dao je sledeći odgovor. Preko jedinice mase LCt50 saznajemo kolika koncentracija jednog sastojka u miligramu po kubnom metru u vazduhu mora biti ne bi li pri eksploziji mogla ubiti jednu žrtvu procentom verovatnoće 50. LC je oznaka za ‘ lethal concentration ‘ – ‘ smrtonosnu koncentraciju ‘. Pravilo glasi: što je niža LCt50 vrednost, toliko je otrovnije C – oružje. Fozgen, na pr. ima LCt50 vrednost 3200, senfgas ima 1500, a sarin ispod 100. Ovakvo oružje u rukama terorista postaje najopasnije oružje ne samo zbog budućih žrtava, već i zbog psihološkog dejstva u proizvođenju masovne panike.

Konvencija o hemijskom oružju (CWC) engl. Chemical Weapons Convention) je globalni sporazum o kontroli oružja čije je puno ime Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, te o njegovom uništenju.

Konvencija je stupila na snagu 1997 kada je formalno započeo rad Organizacije za zabranu hemijskog oruzja (OPCW), koja je izvršno telo samo ove konvencije i nije vezana za UN. U skladu s odredbama konvencije, sve zemlje koje su deklarisale posedovanje hemijskog oružja obavezale su se da ga unište.

U avgustu 2010, 188 država je imalo CWC članstvo, i dodatne dve zemlje su potpisale ali nisu još ratifikovale konvenciju . Danas su 192 drzave clanice CWC. One su se obavezale da ne proizvode C – oružje, kao i da eliminišu njihove ostatke. Dobra vest: 95% bojnih otrova ovih zemalja je uništeno! No, SAD i Rusija poseduju jos uvek ove ostatke iz perioda hladnog rata. U Iraku postoje dva zapečaćena bunkera: Bunker 41 koristi se za lagerovanje kontaminiranog materijala koji je korišćen i preostao nakon unistenja iračkog hemijskog programa. Bunker 13 sadrzi oko 2500 sarin-raketa iz perioda rata u Zalivu. Amerikanci su ih zauvek onesposobili. Cim realni koncept za eliminaciju ovih ostataka bude usvojen, bunker ce biti otvoren i sadrzaj unisten.

Četiri drzave jos nisu pristupile ovoj konvenciji. Izrael, Egipat, Južni Sudan i Severna Koreja.

Sirija je 2013 pristupila konvenciji i prijavila oko 1300 tona hemikalija. Ali postoji znak pitanja u vezi ove prijave. Zato OPCW proverava ovu dojavu, i nakon početnih uspeha nema daljih koraka. Tako je već duže od godinu dana, dakle od leta 2016 nema pomaka, ne zna se ima li Sirija hemijsko oružje ili nema.

Nakon napada sarinom koji je preduzela sekta Aum Shinrikyo u Tokiju 1995, antraksa u pismima u SAD u septembru 2001 kao i dokaza da islamisticke terorističke grupe na Bliskom istoku proizvode hemijsko oružje, čovek ne može ignorisati opasnost.

Mnoge novinare zanima odgovor na sledeće pitanje: Da li je svaki student hemije u 5-om semestru studija vec osposobljen da proizvede hemijsko oružje? Toksikolog Ralf Trapp kaže: “ Jedan student hemije je osposobljen za rad u laboratoriji i ima i teorijska znanja da proizvese sarin u malim količinama. Ali proces proizvodnje je opasan po one koji rade u laboratorijama jer su supstance i u najmanjim količinama smrtonosne! Zbog toga se ne treba plasiti onoga sto bi neki studenti mogli uraditi, šteta bi bila po njih velika, opasnost takođe.

Da li se C-oruzje moze u tajnosti proizvesti? To zavisi od količine. Jedna relevantna produkcija, dakle od 100 do 1000 tona zahteva specijalne pripreme i velika postrojenja, i to nije tako lako sakriti.

***

Još u starom veku koristile su se hemikalije kao oružje. To pokazuju arheološke iskopine u Siriji. U jednom tunelu otkriveni su ostaci rimskih vojnika, i pored njih tragovi bitumena i kristalnog sumpora. Paljenjem ovih materija nastaju otrovni gasovi. Tu su verovatno persijski Sasanidi eksperimentisali oko 250 godine posle Hrista.

Bojni otrov tj. C – oružje za masovno unistenje prvi put je upotrebljen u 1. svetskom ratu. Nemacke trupe su 22.aprila 1915 u Flandriji ubili 5000 Francuza hlor-gasom.

Jedna od prvih fotografija vojnika sa gas-maskama, američki marinci u Francuskoj, 1.svet.rat

Genfer protokol je 1928 zabranio koriscenje otrovnih gasova u ratovima.

Kratak pregled hemijskog oružja

~ Toksicne hemikalije su klasifikovane, a evo i spiska:

~ Psiho otrovi deluju na centralni nervni sistem i izazivaju halucinacije. Najpoznatiji du BZ ( 3 – Chinuclidinyl-benzilat ) i LSD ( Lysergsäurediethylamid ), testirani od strane Amerikanaca ali zvanično neupotrebljeni u vojne svrhe.

~ Otrovi koji deluju na oči kao brom i hloraceton, takodje poznati i kao beli krst. Napadaju oči i gornje disajne puteve. Bili su korisceni u ratovima a i na demonstracijama raznih vrsta.

~ Otrovi koji napadaju nos, dimni otrovi, nazvani Plavi krst jer su u Prvom svetskom ratu obelezeni tim simbolom. Tu spadaju: adamsit, clark 1, 2 i 3. Toliko su bili jaki da su probijali gas-maske.

~ Plucni otrovi ostecuju disajne organe. Zeleni krst otrovi kao hlor i fozgen. Onemogucuju disanje, zrtva se guši.

~ Krvni otrovi su smrtonosni i u najmanjim dozama. Plava kiselina je najpoznatiji predstavnik ove klase. Cijanid.

~ Kožni otrovi sa oznakom zutog krsta inhibiraju deobu ćelija i dovode do njihove razgradnje. Senfgas i Lewisit primenjeni su u 1. Svetskom ratu.

~ Nervni otrovi kao sto je sarin izazivaju grčeve, nesvest i smrt kroz respiratornu paralizu. Jedna sitna kap je smrtonosna. Unosi se disanjem i preko kože.

Оставите одговор

Close Menu
Hoffmann Marijana blog