Da li da se umešam ili ne?

Dan se bližio kraju, našao je udobno mesto na terasi jednog kafića, otvorio knjigu, kelner je upravo doneo čašu belog vina. A onda su muškarci za susednim stolom počeli da maltretiraju jednu stariju ženu jer je svirala harmoniku i očekivala novac. Brzo se nametnulo unutrašnje pitanje: umešati se ili ne?

Demokratiju treba braniti, ljudskost takodje. Kada se desavaju vazne drustvene promene ljudi imaju dilemu:  ići na demonstracije ili ostati u udobnom domu? Ljudi ocekuju promene ali nemaju grižu savesti ako tim promenama nimalo ne doprinose.

Za čovečju dušu obe stvari su važne: zaboraviti na probleme i menjati svet svojom aktivnoscu. Laviramo izmedju povlačenja i angažmana, testiramo se da bismo saznali gde je skrivena naša snaga.

 

Mir bašte

Za Epikura sa Samosa, bašta je predstavljala idealno mesto. Tu se mogla pronaći ” ataraksija ” odn. mir duše. Sledeći sličnu ideju, u 14.veku u Japanu nastaje kultura Zen bašte. Minujaturni predeli sačinjeni od stena, drveća i vode mogli su svojom prisutnoscu umiriti svaku dušu koja bi se tu zaustavila. Sve do danasnjih dana, ljudi vole baštu i temeljno joj se posvećuju. Ogroman broj Nemaca ima baštu – čak 38 miliona, oni godisnje izdvajaju u proseku 18 milijardi evra za odrzavanje svog bastenskog mira.

Jedno izvrsno putovanje na sofu

Shodno nekim anketama, svaka druga osoba prevari svog partnera. Radi se o programu Netflixa tj.o njihovim popularnim serijama. 46 procenata ispitanika gleda ” zajednicku ” seriju bez svog partnera. Tajno. Izbor serija je veći nego ikad. Serije kao što su ” Game of Thrones ” ili ” Breaking Bad ” osvajaju svet i ujedno stvaraju nove svetove u koje se nakon napornog dana može utonuti. Neki ne umeju odoleti izazovu pa odgledaju čitave serijale u kratkom roku, epizodu za epizodom 😮

Putovanje u alternativnu realnost mnogima prija.

On the Road

Ulica je život, piše Dzek Keruak u kultnoj knjizi bit generacije ” On the road “. Mladi ljudi bi stopirali ili drndavim automobilima odlazili na puteve bez kraja. Sve što ih je na širokim prostranstvima čekalo činilo se zanimljivijim od dosadne, nesigurne stvarnosti koju ostavljaju.

Ulica je mesto gde se događaju revolucije. Kada se dostigne kritična masa, ljudi hrle na ulicu kao bujica. 1789. oborili su Bastilju, a od kako je Donald Tramp izabran, milioni ljudi izasli su na ulice i uzeli učešće u Women’s Marches.

Već 195.godine pre Hrista, žene su izasle na ulice da protestuju protiv Lex Oppia. To je bio jedan zakon koji je zabranjivao pokazivanje nakita ili bogatstva u javnosti. Blokirale su sve rimske ulice, iz dana u dan bilo ih je sve više i sve tako dok zakon nije ukinut. Demonstracije su telesni, drustveni dozivljaj prilikom čega ucesnici osecaju kao da im grad pripada.

Da li nas beg od stvarnosti čini zdravijim? Ili bolesnijim?

Previse stresa nam moze ugroziti zivot, i to treba ozbiljno shvatiti. Naučnici sa Univertiteta Vurcburg zajedno sa berlinskom organizacijom Charité konstruisali su specijalne, virtuelne naočari za pacijente pod velikim stresom. Uz pomoć virtuelne realnosti, ljudi su se udaljili od svog stresnog okruzenja. Pacijenti koji nakon šloga ponovo uče da hodaju naročito su bili zadovoljni ovim naočarima jer su im pružale dozivljaj šetnje u šumi.

 

Slike menjaju svet

 

 

Od 70-ih godina proslog veka, slikari pocinju da napustaju mir svojih ateljea i pocinju sa insceniranjem umetnosti na ulici kao vrstom kolektivne akcije i političkog angazmana. Kubanska umetnica Tania Bruguera pustila je 2009.godine da tokom njenog performansa u Havani ljudi po jedan minut govore sta žele. U socijalistickoj Kubi, to je bio skandal.

Lopate umesto pištolja

Palas por pistolas – Lopate umesto pištolja, nazvao je meksicki umetnik Pedro Reyes svoju akciju. U gradu Culicân, uz pomoć gradjana sakupio je 1527 komada oruzja, istopio i pretvorio u lopate. Nakon toga, zajedno sa gradjanima sadio je drveće. Moj heroj 😍

Beg ili angažman? Obe stvari probude snazna osecanja kod čoveka. Jake emocije pročišćuju čovekovu dusu, davno je učio Aristotel.

Romantičari kao Novalis ili Brentano, negovali su neku vrstu emocionalnog pustinjaštva. Beg od svetskog, imao je politicki motiv. To je bilo izrazavanje stava o svetu kakav je bio pre 200 godina. Dakle, protiv povratka aristokratskog monopola moći. Novalisov ‘ Motiv plavog cveta ‘ postao je lajt motiv romantičara u potrazi za sobom, ljubavlju i prirodom.

U doba diktature nacionalsocijalista u Nemackoj bilo je aktuelno jedno moralno pitanje: Da li se boriti protiv nacističkog režima ili pobeći? Tomas Man i Bertolt Bret su napustili zemlju. Umetnici koji su ostali, nazvali su svoje stanje unutrasnjom emigracijom. Prebacivali su Tomasu Manu kako je pobegao i uživa u Americi. Ali Tomas Man je gostovao na americkom radiju i angazovao se u izbornoj borbi Ruzvelta. Tako je dostigao internacionalnu slavu što iz Nemacke ne bi mogao.

Prema proceni WWF, svakog minuta u Nemačkoj se baci 19 tona zivotnih namirnica iako su one jos uvek jestive. Na internet platformi foodsharing registrovalo se 26000 ljudi koji žele to da promene. Oni odlaze u supermarkete, pekare i preduzeća i uzimaju ono sto ostane. Tu hranu dele onima koji nemaju dovoljno. U narodnim kuhinjama u Nemackoj angazovano je 60000 pomocnika.

Beg od sveta i svetskog, angažman, aktivizam i eskapizam mogu veoma razlicito izgledati.

Čovek može tako lako pobeći od opasnosti ili od realnosti. Ali evolucija mu je predala naredbu da brine o drugima. Jedino uz ova dva iskustva biće srećan.

 

 

 

 

2 thoughts on “Da li da se umešam ili ne?”

    • Teska dilema. Evolutivno, covek je predodredjen za eskapizam, ima dve noge i lako moze da pobegne 😊 ali je istovremeno i socijalna zivotinja jer neocortex je toliko velik da pruza čoveku izgradnju drustvenih veza kako nijedna druga vrsta u prirodi ne moze.

Leave a Comment