Tablet Gorenje, smartfon obod Cetinje, Titov klon i obnova Jugoslavije

Imam smartfon marke obod Cetinje OC300xi, vozim zastavu 1001 koja se puni strujom, zivim u stanu sa čijeg balkona gledam na spomenik Novim narodnim herojima. Beograd ima podzemnu mrežu auto-puteva, i tri linije metroa čime je zauvek lišen saobraćajnih gužvi. Posedujem i obodov laptop, pijem jupi i koktu. Ne idem na google već koristim pretaživač Jugoslavija. Zar da me imperijalisti Amerikanci kontrolišu? Živim u superbogatoj SFRJ koja se nije raspala nego je postala još idealnije i moćnije društvo sa besprekornom zdravstvenom zaštitom i vrhunskim besplatnim školstvom.

Ovim tokom tekle se moje misli nakon ekspresno pročitanog Vidojkovićevog sf romana ” E baš vam hvala ” koji je već 14 nedelja na mestu br.1 Lagunine liste. Da, bilo bi divno da se SFRJ nikada nije raspala i da smo sada bogati i priznati Jugosloveni. Tako misli i autor koji ne krije svoju yu nostalgiju. Ovaj roman je samo izraz te nostalgije.

Nakon industrijske revolucije u SFRJ, dogodila se i high-tech revolucija. Gorenje, EI Niš, RIZ, Obod, Zastava, Soko… proizvode vrhunske tablete, mobilne telefone, električne automobile, helikoptere. Zemljom tutnje magnetno-levitacioni vozovi, promet u gradovima odvija se pod zemljom, a konzumacija trave je legalizovana. I to tako da proizvođači, redom albanski preduzetnici s Kosova, državi ne plaćaju porez na promet, već na proizvodnju.

No, takve bogate Jugoslavije nema, postoje samo razdvojene polusiromašne nazovidržavice pod kontrolom neoliberlanih korporacija i korumpirane, kriminalne domaće uprave, što se autoru nimalo ne sviđa pa je utočište potražio u paralelnom Univerzumu u kojem SFRJ postoji, a i čitaocima pružio uvid u tu alternativnu prošlost, u taj svet u kome nije ni bilo ratova, bombardovanja, sankcija, siromaštva i nesreće. „E baš vam hvala“ izruguje se tranzicijskim, postjugoslovenskim, postsocijalističkim “dostignućima “.

Junak romana, Mirko Šipka je istraživač u Upravi za neobjašnjive fenomene SSUP. Neobjašnjiv fenomen koji istražuje Šipka su lica koja se pojavljuju širom Jugoslavije, a pojedincima se otisci prstiju čak poklapaju s otiscima pripadnika neprijateljske emigracije, onih koje je jugoslovenska tajna služba likvidirala još početkom devedesetih. Ispostavlja se da ti neobični četnički i ustaški elementi zapravo dolaze iz druge dimenzije, one u kojoj se, kako će drug Šipka kasnije saznati, Jugoslavija krvavo raspala. Portali se nekontrolisano otvaraju i kroz njih “padaju ” četnici i ustaše iz one raspadnute ex Jugoslavije.

Tajanstveni JNA specijalci ih po kratkom postupku likvidariju. Drug Mirko Šipka je šokiran takvom brutalnošču, i u jednom trenutku kaže svom nadređenom drugu Rambu kako su mogli uhapšenog da ispitaju. Kako je mogao sa tetovažom kokarde da se šeta komunisičkom Jugoslavijom, pitao bi ga drug Šipka. Da je stigao. Neumoljivi JNA specijalac mu odgovara: ” Ne zanima me ni to što sam ga već jednom likvidirao i što sam sada morao opet. Zanima me samo da zadazak bude izvršen. ”

Jugoslovenski naučnici otkrivaju da dolazi do paranja šava između dva univerzuma, te da stanovnici obaju tih univerzuma nekontrolisano prolaze kroz portale, koji se otvaraju na sve strane i sve većom brzinom, preteći dovesti do potpunog kolapsa 3. juna 2017.

Jugoslovenski superkompjuter je, brojeći učestalost otvaranja portala, izračunao da je taj proces počeo 3. juna 1989, na dan kad se srušio avion kojim su putovali članovi predsedništva SFRJ i svi predsednici jugoslovenskih republika i pokrajina. Zanimljivo, pada aviona u Jugoslaviji koja se raspala nije bilo! Rukovodioci su nastavili da vladaju pa su zemlju doveli do kolapsa i raspada u krvavom ratu.

Drug Mirko Šipka će kasnije saznati da nije bilo pada aviona sa rukovodiocima svih republika i pokrajina nego da je avion namerno oboren, a njegov otac je učestvovao u tome. U proleće 1989. postojala su saznanja da će doći do ujedinjenja Nemačke, do puča u Rumuniji, i do raspada SSSR. Svi Novi narodni heroji radili su za zapadne obaveštajne službe. Našavši se na pragu kontrarevolucije, moralo se delovati hitno, a naročito u okruženju u kojem SSSR više ne postoji. Fizičari su teoretisali kako do cepanja univerzuma na dva paralelna može doći u nekim prelomnim istorijskim i životnim trenucima, takozvanim kvantnim skretnicama.

Kad se nađemo pred nekom važnom odlukom, realnost se cepa na onu u kojoj smo tu odluku doneli i onu u kojoj tu odluku nismo doneli. U realnosti preživele SFRJ odluka da se obori avion sprovedena je u delo. U onoj realnosti gde se SFRJ raspala od toga se, izgleda, odustalo u poslednjem trenutku.

Drugu Šipki je konačno postalo jasno zašto je njegov otac u paralelnoj dimenziji depresivan i ruiniran. Kaje se što je sprečio akciju rušenja aviona, čime je omogućio rušiteljima SFRJ da prežive i plan rušenja države sprovedu u delo.

I šta sada uraditi? Portali se otvaraju, i prete da unište oba paralena sveta. Političko rukovodstvo bogate, paralelne Jugoslavije zaključuje da raspad mogu zaustaviti jedino likvidacijom vodećih ljudi u svim državama nastalima na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Taj zadatak prepuštaju tajnoj, specijalnoj jedinici JNA, koju vodi misteriozni pukovnik Mićko. Uspe li plan, portali će se prestati otvarati, oba univerzuma biće spašena, a jedinica koja je ostala “zarobljena” u našoj realnosti imaće zadatak podići socijalističku revoluciju, ponovo ujediniti Jugoslaviju.

Kao tajno oružje, budući ustanici sa sobom u ovu realnost dovode i Josipa Broza Tita 2.0, klona jugoslovenskog maršala. Mirko Šipka, zaintrigiran snovima u kojima mu se javlja sin iz druge dimenzije, nastavlja istragu na svoju ruku, i postaje jedan od vođa ustanka.

Mirko Šipka prihvata zadatak iako mu se boravak u Beogradu iz paralelne dimenzije gadi; to vidimo u opisima grada: ” Menjačnica. I još jedna. I još jedna. Da li je moguće da je toliko turista dolazilo na ovo prokleto mesto da su im trebale tri menjačnice na deset kvadratnih metara?..Bare. Đubre. Štrokavi kamionet iz koga dva idiota istovaruju gajbe.,.Đubre. Bare. Prljav i prazan izlog..” Uz pomoć jugoslovenskih nemislosrdnih specijalaca i svih Jugoslovena koji su prošlo kroz portale i ostali zarobljeni na tlu raspadnute Jugoslavije, podignut je ustanak! Uz novi poklič ” Smrt banda, sloboda Jugoslaviji! ” biva stvorena Nova Socijalistička Jugoslavija.

***

 

Na pitanje kome je upućeno ono E baš vam hvala, autor je dao odgovor u jednom intervjuu: ” Jugoslovenski su komunisti najpre izdali svoje ideale, a onda i generacije koje su na tim idealima odgajali. E, baš im hvala na tome. E, baš im hvala i na tome što postoje još samo u našim fantazijama. Temu Jugoslavije mogu eventualno obnavljati neke buduće generacije, kada više ne bude živih svedoka njenog sramotnog kraja. ”

Ovu knjigu će voleti oni koji su odrastali 70-ih i 80-ih godina 20-og veka, a činjenica da je knjiga pravi hit u svim ex yu republikama svedoči o tome da ljudi možda žale za vremenima kada smo bili značajni i veliki. I samostalni.

Roman mi se dopao, dinamičan je, brzo se čita, pročitala sam ga za jedan dan. Što se nekih nodostataka tiče, pomenula bih da su likovi jednodimenzionalni, a rasplet ipak malo i naivan jer izgleda da je dovoljno samo da smaknemo određene ljude i odmah će da nam krene. Nezadovoljni ste zbog primitivizma i nekulture u medijima? Smaknite učesnike rijaliti emisije. Razočarani ste zbog društveno-političke situacije u zemlji? Smaknite državni vrh. Takva je filozofija Marka Vidojkovića, ali možda pisac nije ni želeo da detaljnije analizira naše društvo, već samo da nas odvede na kratak izlet u paralelnu stvarnost. To bi sigurno objasnilo jednostavnu strukturu priče, na momente detinjast humor i mršavu deskripciju. A možda drug Marko Vidojković razmišlja kao partizani: likvidirati brzo neprijateljske, ubačene elemente i sve će odmah biti bolje.

Nekoliko puta me je ova knjiga dobro nasmejala. Dijalozi su brzi i klize lako. Opisi dve države u dve dimenzije dobri. Ideja odlicna i imam utisak da nije bilo lako pisati ovaj roman, proces stvaranja u kojem morate da opisujete dve dimenzije istog društva bio je sigurno naporan, a možda i polje za razvoj šizofrenih pomisli i zato svaka čast Marku i hvala mu na ovom romanu. E baš mu hvala.

 

Na kraju bih napisala ono što je i Teofil Pančić napisao: ako se slučajno otvori neki portal, ovde me više nećete videti. Odoh u tu bogatu SFRJ gde su svi proizvodi originalni i naši, gde mi nije potreban Samsung tablet jer imam obodov ili EI Niš, gde ne sanjam o Nike patikama jer su Simodove fantastične kao i obuća Borovo. I živeli, uz koktu

1 thought on “Tablet Gorenje, smartfon obod Cetinje, Titov klon i obnova Jugoslavije

Leave a Comment