Zid tajni Ljiljane Šarac

Jelena von Serbien

Link koji vodi ka Power point prezentaciji kratke biografije princeze Jelene Karadjordjevic Romanov

– Nisam verovao da postoje ovakva osećanja. Mislio sam da su to samo puste tlapnje romantičnih pesnika. Ali moram vam priznati da ne mogu da živim bez vas! 

Sve mi je bilo dragoceno da bih glumila uzdržanost. Ponudila sam mu svoje srce, rekavši: 

– Ni ja bez vas!

 

Moram priznati da mi je ovaj pasus, najomiljeniji deo romana ” Zid tajni ” Ljiljane Šarac. Odavno nisam pročitala nešto romantičnije od reči koje jedno drugom upućuju princ Ivan Konstantinovič Romanov i naša divna princeza Jelena Karađorđević Romanov koju u ovom blogu titulišem kao Jelena von Serbien zbog Power point prezentacije njene kratke biografije koju sam uradila na nemačkom jeziku da bih zaboravljenu princezu predstavila Nemcima.

Nije strašno što stranci malo znaju o njoj, strašno je što mi malo znamo. Kao što je autorka u romanu napisala, da je Jelena bila skandal-majstor ili brakolomnica znali bismo sve! No, bila je umerena i predobra, došla je kao milosrdna sestra da previja srpske ranjenike u Balkanskom ratu, te stoga ne znamo ništa.

Inače, složila bih se sa likom istoričarke Suzane koja je baš kao i ja, završila istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i kaže da ako smo istoričari, ne moramo, a i ne možemo sve znati o svakoj, pojedinačnoj istorijskoj ličnosti. I ja sam za ispit čitala knjigu Dragoljuba Živojinovića ” Kralj Petar I Karađorđević ” , i tamo, osim suvoparnih podataka o kralju i njegovim muškim potomcima, ništa više nisam pronašla. I zato, neizmerno hvala književnici Ljiljani Šarac što je napisala roman o princezi Jeleni i svojom volšebnom maštom savršeno nadogradila njenu biografiju.

Radnja romana je podeljena na vreme prošlo ( Jelenino ) i vreme sadašnje u kojem živi još jedna ženska heroina Lidija Živković. U tajnom otvoru na zidu svoje novokupljene kuće na Zvezdari, Lidija pronalazi dnevnik Jelene Karađorđević koji će joj promeniti život. Naučiće brojne stvari od princeze Jelene, a ponajviše koliko patnji i iskušenja jedna žena može da podnese, a da se nikad, baš nikad ne preda. Lidiji će sve to biti od neizmerne pomoći u borbi sa opakom bolešću.

Dok čitate ovaj maestralno  napisani roman, imate osećaj kao da je istorija oživela pred Vašim očima, i neprestano ste pred večitom temom i interesantnim događajima koji prate tu potragu za ljubavlju. Svi su u potrazi za ljubavlju, i Jelena, i njena dvorska družbenica Jovana, i Lidija, i njen novi partner Aleksa. Svi oni žele neku srodnu dušu pored sebe jer najstrašnije je biti sam. Ivan Konstantinovič je toliko bio umoran od te neizvesne potrage, da je poželeo da ode u manastir. Sve dok, na dvoru italijanskog kralja, nije upoznao Jelenu. Zbog toga će je kasnije, u Mramornoj palati, u Sankt Peterburgu, svi zvati – Čarobnica!

Savremena junakinja Lidija morala je da se napije da bi mogla da potpiše papire za razvod, i nema više volje da živi. Sve dok na Tasosu ne upozna mladog informatičara iz Švedske – Aleksu!

Roman Ljiljane Šarac vraća veru u ljubav, romantiku i iskrena ” dok nas smrt ne rastavi ” osećanja. Jelena i Ivan su se ceo život sporazumevali nemuštim govorom tela. On je umeo pokretom da izrazi muziku svoje duše, a ona ga je pratila. Nesrećnih brakova je mnogo ali ih stroge konvencije, društvena očekivanja i pravila, korist, status ili Crkva drže na okupu. ” Brak je stvar međusobnih ustupaka. Svakodnevnih. Bliskost se rađa iz lepih uspomena, ali i prevaziđenih i savladanih iskušenja.”, piše u jednom delu romana, književnica Šarac, i ja se, bez dvoumljenja slažem sa njom. Jelena je svog muža pratila i onda kada su ga boljševici zarobili, i nakon njegove nesrećne smrti u stravičnim događajima Oktobarske revolucije, nikada se više nije udala! Živela je do kraja života u Nici, kako Tomislav Karađorđević svedoči, u siromaštvu, u jednoj sobici.

Sigurno je da se čitav njen svet srušio, nema više raskošnog dvorca i voljenog muža, sa braćom nikada nije bila u naročito toplim odnosima, jedan je smešten u Toponicu, drugi je ubijen u Marseju, rođena u izbeglištvu na Cetinju, umire u izbeglištvu u Nici, a da svoju domovinu Srbiju nije ni upoznala!

U molitvama, uvek je uz Srbiju. Ona želi da Srpkinje poručuju modne časopise, a ne da gledaju na kapiju hoće li stići zloglasni telegram – poziv u rat ili vest da je muž, sin ili brat poginuo! Široka je njena duša, i koliko li je bila povređena nakon svega, ostaje nam samo da nagađamo. U Srbiju je došla na sahranu svog oca, i na otvaranje testamenta, i više nikada. Mislim da u socijalističkoj SFRJ i nije imala šta da traži, ali me čudi da nijedan novinar nije uradio intervju sa njenom decom?! Vsevolod je živeo do 1973 a Jekaterina čak do 2007, i nikom nisu bili zanimljivi, da ih potraži, imali bi šta da kažu i posvedoče.

Roman ” Zid tajni ” me je osvojio i oplemenio. Sve je tu: vizuelne impresije, zvučni i mirisni efekti. Cetinje je grad lipa, Beograd grad jorgovana, Sankt Peterburg đurđevka, Jalta oleandra, piše autorka. Dok čitate, osećate sve ove mirisne note kao i lomljavine u dušama junaka. Svi ženski likovi su tananih duša i dražesni, umilni, graciozni. Sve su one zanimljive i magnetične u svojim biografijama.

Junakinja Lidija je toliko temeljna da će otputovati u Štutgart ne bi li mogla povezati niti iz princezinog dnevnika koji se u turbulencijama crvenog Oktobra u Rusiji, iznenada prekida. Ono što otkriva je zagonetno i skoro mistično. No, možda odista potomci Romanovih hodaju među nama?

Na kraju ne znamo da li je Lidija potpuno ozdravila, ona čeka izveštaj lekara. Ali znamo da je srećna. I najvažnije od svega, nije sama!

Iskrene čestitke Ljiljani Šarac na izboru teme, i na mađioničarskom načinu kako je sve zaplela i otplela. Nadam se da će roman biti preveden na važnije evropske jezike. Zbog sveta, zbog naše izgubljene samosvesti. I zbog istine!

 

5 thoughts on “Zid tajni Ljiljane Šarac

  1. Marijana, napisala si fenomenalan prikaz romana. Ljiljana Šarac ima još dva romana. Pročitala sam ” Opet sam te sanjao” i toplo ti preporučujem da ga pročitaš. Bićeš oduševljena kao što sam ja oduševljena ovim tvojim prikazom. 🙂

    • Hvala Rado 💞 Da,Ljiljanin roman je mega-inspirativan. Naveo me je da i sama istrazujem i trazim retke podatke o princezi, posebno me je iritiralo kad u Google pretrazi ukucam Jelena i prvo mi izadje Karleusa! To odmah sklonim i trazim dalje. Mnogo smo se promenili mi Srbi od tada, i mnogo toga zaboravili.
      Pročitaću i ostale romane kad ih pronadjem u Srbiji 😁🤗 Ovaj mi je poslat kao poklon 😃

  2. Neću reći da je post odličan, jer to pomislim za svaki, i svaki naredni mi se učini bolji od prethodnog. Ti si primer osobe koja istinski voli svoju zemlju i to svojim pisanjem pokazuješ,a to ne može svako. Radi se o tome da zemlju treba poznavati i predstaviti svetu ono što je skrivano i od nas samih u realnom svetlu, sa pozadinom događaja kako bi ga razumeli. Pisala sam o Ani Jakšić i stvari postavila tako da objasnim da Srbija postoji odavno, mnogo duže nego neke zemlje, da bismo videli nešto drugo sem onoga što nam se nameće. Negde sam pročitala, ne znam da ki je istina, da je Srbija na Berlinskom kongresu bila prumorana da potpiše dokument gde se odriče svoje istorije do 7. veka. Ne znam da li je istina ili ne, mnogo je spekulacija, svakako, ali ovakvi postovi su lepša slika zemlje koja se sistematski uništava na svim nivoima.

    • Ah, ovo je vec ozbiljna pohvala. Hvala od 💞💞💞

      Nije mi poznato da smo takav dokument potpisali u Berlinu ali me ne bi cudilo da je zaista tako i bilo. Ako uzmem u obzir bombardovanje Narodne biblioteke, namece se mi utisak, da odredjeni centri moći zele da zaboravimo ko smo! A zasto, ne znam?!
      Srbija danas – svela sa na državicu koja je u grču ” ispunjavanja evropskih uslova “, a nikada ih necemo ispuniti. Kazem to jer mi je Zapad poznat. Ne nasom krivicom, uslove stalno prosiruju, a mi smo Evropa odavno. I zato, potrebno je sto vise podsecanja ako zaboravimo ko smo.

  3. Srbija je u grču “krize identiteta” tako mi se čini. Narod sa istorijom kao što je naša, treba da bude drugačije tretiran i da ima drugačiju svest o sebi. Koliko samo srpskih groblja ima po svetu, dalje da ne pričamo…

Leave a Comment