Kofer iz Berlina Jelene Bačić Alimpić

Izbor da li da se sagori biblioteka ili stari nameštaj i umetnička dela – ili pak da se smrzne, bio je veoma težak. 

Ljubav je jedini lični doživljaj u ratu. Sve ostalo je zajedničko – čak i smrt. 

Još dugo će se voditi rasprave o tome spada li voditeljska književnost u literaturu ili je paraliteratura. Kritičari elitisti nazvaće ovakva dela bofl literaturom ali ja nakon pročitane ove knjige mogu da kažem da je reč o kulturološki značajnoj, žanrovskoj književnosti.

Roman ” Kofer iz Berlina ” prati sudbine dve žene u dva različita vremena od kojih se ne zna koje je bilo burnije. Berlin nakon pada Berlinskog zida i Lenjingrad tokom nemačke opsade u Drugom svetskom ratu. Autorka vešto plete i raspliće radnju i ukršta puteve junakinja i junaka na neslućene načine.

Vera Miler, advokatica iz Berlina pomogla je tolikim ljudima da pronađu nestale članove svoje porodice te je nakon smrti očuha odlučila da konačno pomogne i sebi i otkrije dugo skrivanu tajnu o svom pravom poreklu. Put će je odvesti u Sankt Peterburg i to po nalogu Hansa Bauera, prve violine Berlinske filharmonije, starca koji umire od kancera a kojeg su tokom rata zvali ” Šaci “.

Paralelno pratimo i dešavanja u Lenjingradu pod opsadom i sudbinu mlade Valentine Vasiljevne Nečajeve koja sa svojom porodicom trpi neviđene muke i stradanje od hladnoće i gladi! Autorka se pita: ” Šta se najviše od svega pamti? Strah? Bol? Glad? Ljubav? “. Na ovo pitanje 600 000 Lenjingrađana umrlih od gladi tokom 900 dana opsade više ne može dati odgovor. Mlada Valentina će učiniti sve da roditeljima dobavi hranu, suprostaviće se ledenoj zimi i predrasudama i otići će u tabor neprijateljskih vojnika gde će zavoleti ludom ljubavlju jednog nemačkog oficira. Autorka vešto slika ulice Lenjingrada na kojima se mogu jedino videti oni koji nisu izdržali, ukočena, smrznuta tela.

” Život je boleo. Ali živeti se moralo. ” Veličanstvena Lenjingradska simfonija Dmitrija Šostakoviča biće izvedena kao prkos neprijatelju, a izgladneli muzičari padaće mrtvi tokom izvođenja. Ljudi su prestali da se čude zlu. Zlo je postalo deo svih njih, preživelih.

Jelena Bačić Alimpić je za potrebe pisanja ovog romana posetila Berlin i Sankt Peterburg i istraživala dokumentaciju sa eminentnim stručnjacima. Odatle, tako detaljni i verni opisi ovih gradova i istorijske činjenice koje su verodostojne, jedino su likovi naravno izmišljeni. Autorka je uspela da dočara grandioznu patnju ruskog naroda i bol rastavljenih porodica nakon podizanja Berlinskog zida.

Veru Miler ništa ne može zaustaviti u potrazi za sopstvenim korenima. Da li je Valentina njena majka? Ko je njen otac: dobri Nemac koji se iskreno zaljubio ili neko drugi? Koja je uloga monstruma u ljudskom obliku, poremećenog ” Šacija ” u svemu tome ne saznajemo sve do poslednjih stranica ovog uzbudljivog romana sa elementima trilera. Violinista Šaci je angažuje uz ogromnu svotu novca i moli da u Petrogradu nađe njegovu nestalu ljubav. U tome će joj pomoći kofer iz Berlina pun dokumenata i fotografija koje sme da otvori samo onda kada bude iscrpela sve ostale tragove. No, da li su Šacijeve smernice istinite ili on pokušava da je zbuni i sludi?

Vera Miler ili Jelena Nečajeva Gebauer? Ko je glavna junakinja ne znamo do samog kraja, a to ne zna ni ona. Međutim, sve vreme oseća da je nešto povezuje sa ruskim narodom, neki neobjašnjivi sentiment, osećaj pripadnosti i sigurnosti.

Preporučujem ovaj roman jer nam pruža uvid u stradanja neuništivog ruskog naroda i vraća veru u ljubav koja pomera granice medju ljudima, narodima i zaracenim državama.

Svaki vek je doba naprslina i pukotina. Svako je živeo i živi u svojim ispravnim ili iskrivljenim odrazima. No, razumne i časne ljude nikakve teškoće nisu omele da žive svoje unikatne priče nasuprot onih koji su smisao izvrnuli naopačke, obezvredili postojanje čoveka, i obesmislili svoju ljudskost pretvorivši je u animalnost. Čovek je čovek ako nastavi da živi i da se kreće kao što su to učinile obe heroine ovog romana. Našle su svoj puls i odjek u vremenu. I nije bitno kuda su išle i kako su išle, otkrile su taj cilj tokom puta…

I radnja i roman su unikatni.

” Najlakše je predati se, prepustiti se sudbini. Teško je usprotiviti se životu, uhvatiti se s njim ukoštac i imati snage i volje da ostvariš pravo na sopstvenu sreću. ”

” Ljubav je jedini lični doživljaj u ratu. Sve ostalo je zajedničko – čak i smrt. “

Roman nam poručuje da je život surov ali da rešenje uvek postoji i pored sveprisutnog zla. Čovek je propadljivo biće ali istovremeno i biće koje nije ni svesno kolike napore može izdržati u borbi za opstanak. I iz te propadljivosti rađa se nov život kao suprotnost besmislu rata. Velike ljubavi ne mere svoje napore. Samo mali napori i mali ljudi broje koliko su puta podneli neku žrtvu. Vera – Jelena i Valentina nisu ni bile svesne snage koje poseduju sve do momenta dok ih život nije stavio na iskušenja maestralnim perom Jelene Bačić-Alimpić.

 

2 thoughts on “Kofer iz Berlina Jelene Bačić Alimpić

Leave a Comment