Dušanova kletva

 

Zlo ima hiljadu lica, ali samo jedan cilj.

Ispred Palate Pravde, naslonjena na spomenik caru Dušanu, pronađena je crna kesa i u njoj odsečena ruka. Na brojna pitanja kakvu poruku šalje pokušaće da odgovori žustri i sposobni novinar Novak Ivanović. Policija koči istragu ali Bulićevom junaku pomażu privatni detektiv Obrad i na senzacije uvek spremna, koleginica novinarka britkog uma – Muška!

Ruka je odsečena hirurškim putem, u ruci je ostavljena jabuka. Novak hita u potragu za razrešenjem misterije pune simbola. Stupa u kontakt sa nekadašnjim prijateljem, Vetonom Gašijem, dopisnikom radija Slobodna Evropa u Prištini koji ima korisne informacije. Naime, u Beogradu nestaju mlade devojke čiji roditelji u očajanju dolaze u redakciju lista ‘ Duga ‘ tražeći odgovore. Potraga vodi do noćnih klubova čiji su vlasnici tranzicione dizajnirane bitange, plesnih škola koje to nisu, agencija za iznajmljivanje animir devojaka koje su paravan za nešto drugo, mnogo opasnije i jezivije. Od pompeznog imena agencija ” Buduće zvezde ” i silnih obećanja da će steći evropsku slavu na kraju ostaje jedno veliko – ništa. Devojkama se trguje, one ne postaju nikakve buduće zvezde, nego roba, belo roblje.

Novak odlazi na Kosovo jer tamo biva ubijena jedna od takvih devojaka. Pred čitaocem se ređaju slike Prištine koja se novcem svojih inostranih zaštitnika toliko izgradila da je čutavih 39 kilometara, zgrada do zgrade. Meni je hajlajt ovog romana rečenica koju Novak izgovara dok prolaze pored spomenika Bilu Klintonu, ocu albansko-kosovarske nacije: ” Duvaj ga saksofonisto “. Nemoć Srbina i albanska novonastala moć svuda gde oko može dosegnuti.

Ono što je tamo najvrednije, a ostalo je srpsko su ruševine manastira Sveti Arhangeli gde je ono što nije tražio, pronašlo njega – Car Dušan u liku monaha Onofrija koji se pojavljuje i nestaje uz izgovaranje citata iz Dušanovog Zakonika. ” Prizrenske crkve patos…ne obretajet se nigdeže ( ovoj crkvi nema ničeg ravnog pod suncem )”. Tu sreće proslavljenog golmana Milutina Šoškića koji se vratio svojim korenima i detinjstvu spletenom oko 750 godina starog duda i uveren je da će se mladi vratiti na Kosovo jer istorija se ne piše od danas za sutra.

Istraga najednom biva zaustavljena u trenutku kada Novak pokušava da uslika jedno selo na padini Šar-planine gde dovode devojke u grupama, a koje će kasnije biti primorane da se bave prostitucijom. U pitanju je trgovina belim robljem koju štite državni vrh u Prištini, a i u Beogradu.

Deportovan sa Kosova, Novak se vraća u Beograd koji nije leglo prostitucije kao Big Apple u devetnaestom veku, ali se može kupiti ‘roba’ sveža, slatka i čvrsta. Jabuka u šaci otkinute ruke jeste opomena svima koji trguju belim robljem da će proći isto. Nečinjenjem policije revoltirani građani okupljaju se u društvo ‘ Dušanovi sledbenici ‘ i traže pravdu!

U ovom romanu do izražaja dolazi lik Muške koja izlazi iz svog uobičajenog autfita – džins i vijetnamka i kao fatalna žena infiltrira se u agenciju za iznajmljivanje hostesa čime svoj život izlaže opasnosti. Njena hrabrost je isto toliko zapanjujuća koliko je zataškavanje policije i državnog vrha skandalozno. Ne bih otkrivala više detalja, kako se razrešila ova pravedna misija saznaćete na stranicima ovog vanserijskog romana koji se bavi bolnim i ozbiljnim temama.

Ono što najviše zabrinjava je spirala ćutanja državnog vrha, kriminalnih krugova i dela javnosti. Ljudi su spremni da prihvate neko mišljenje i ponašanje samo zato što misle da svi drugi prihvataju to mišljenje i ponašanje. Na primer, niko ne misli da je 12 godina kazne za silovanje ( koja se preinači na samo 3 ) pravedna kazna, ali ako misle da svi drugi misle da je to dobra ideja, oni saučestvuju. Pa tako silovatelj brzo bude na slobodi i nastavlja svoja zlodela, a žrtve silovanja ili izvrše samoubistvo ili do kraja bivaju brutalnim činom i žigom obeležene. Zato je, kako pripoveda Bulić u ovom romanu i nastalo Društvo ” Dušanovi sledbenici ” i stiče sve više uglednih pristalica.

Moj facit: bila sam zgrožena bestijalnošću beogradskih čvrstih momaka koji prodaju devojke kao da je u pitanju roba. Zašto niko osim Dušanovih sledbenika ne reaguje, pitala sam se i krenula u potragu za sociološkim eksperimentima gde pronađoh makar neke odgovore. Naime, obični ljudi postaju poprilično nezainteresovani kada slušaju o zverstvima. I istorija svedoči o tome, mnogi pristojni građani nemo posmatraju zlo pa čak i učestvuju u linču ili pogromima. Ljudi su konformisti ali važno je istaći da zverstva prestaju čim je u blizini neki pravednik koji ih ne čini. Nisu ljudi toliko zli, koliko su konformisti. I zato su u svakom društvu važni razni novinari poput Novaka i Muške, mirovni aktivisti, prigovarači savesti ili pisci koji su o trgovini belim robljem spremni da pišu poput Vanje Bulića. Zato preporučujem ovaj roman jer je otrežnjenje koje otvara oči. Svet ipak nije idealno mesto koje ugledamo kada stavimo naočari pink boje. Ne mogu se samo slušati naredbe i ćutati, nekad se mora preći u akciju, inače stradaju maloletnice u brlozima novopečenih tajkuna.

Biće odsečena još jedna ruka, jedan visoki inostrani zvaničnik završiće u zatvoru gde će presuditi sebi. Na kraju romana, neću reći na koji način, pravda je zadovoljena. Iz tog razloga monah Onufrije prestaje da se pojavljuje. Demokratska društva modernog doba ne mogu raskinuti mitsku vezu sa srednjim vekom čak i da to žele, mit nastavlja kružno trajanje kroz opomenu izrečenu manje preko te famozne ” kletve ” a više preko očinske brige za sudbinu i opstanak onih koji ga tvore.

 

Leave a Comment