PLAVA PTICA – najlepši dečji roman

Davne 1953-e godine, Ana Jurgen objavija je knjigu ‘ Plava ptica ‘ i od tada ona ne prestaje da rasplamsava maštu dece, a i odraslih. U nemačkim osnovnim školama ova knjiga je na spisku obavezne literature, a odavno je prevedena na srpski. Nažalost, reizdanje odavno nisam videla u ponudi, tako da se ova knjiga jedino moze naći u antikvarnicama ili kao polovna poručiti preko interneta.

Ja sam je kupila u knjižari, u novom izdanju i podsetila se svoje davne zaokupljenosti indijanskim svetom divlje Amerike.

Mnogima je radnja ove knjige poznata, zato cu samo u nekoliko crtica čitaoce podsetiti, i izneti šta je u ovoj knjizi na mene ostavilo najmoćniji utisak.

Znamo da je dečak Džordž zarobljen i odveden u indijansko selo Irokeza, 1755-godine dok je besneo tzv. Francusko-indijanski rat. Tamo je usvojen i zauzima mesto poginulog sina jedne irokeške porodice. Otac Mali Medved, nezna majka Podnevno Sunce i sestra Malija su predusretljivi i divni prema njemu, ali on se oseća nelagodno. No, samo u početku. Uskoro dobija svoje novo ime ‘ Plava ptica ‘ i priključuje se svim dnevnim aktivnostima nove majke, sestre, oca i novih prijatelja.

Irokezi žive u Dugim kućama, žene spremaju ogromne količine hrane, za koju Plava ptica misli da pripada samo njihovoj porodici.
” Šta, zar odatle može svako da uzme? ” prenerazeno upita sestru, nakon sto je ” prijavio ” da je zena iz susedne kuće uzela deo kukuruzne kaše.Naravno da može, odgovorila je sestra Malija. ” A, šta ako neko sve uzme? “, u neverici postavlja Plava ptica opet pitanje, a Malija kaže: ” Glupost! Nikom nije potrebno toliko, svako uzme koliko mu treba. ” E, tada Plava ptica počinje da uviđa razliku između belog i crvenog čoveka. Ubrzo ga napusta svaka misao o begu.

U irokeskom selu Plodna Zemlja, sve mu prija. Rad na kukuruznim poljima, lov na medvede, hvatanje ribe, proslava Nove godine uz zahvalnost Velikom Duhu, a najvise poslastice koje sprema majka. Sve je video, i kako se dobija Ahorn sirup ( šećer od javora ), način na koji se pletu korpe, štavi koža itd. I tada se čudi zašto belci ove divne, mirne ljude nazivaju ‘ Crvenim psima ‘ koje treba potamaniti jer su beskorisni. Kod Irokeza deca ne dobijaju šamare kao što je to bio slučaj u kući njegove bele porodice, ako naprave neki nestasluk moraju jedan dan da poste, ili ih očevi u šali potope u vodu.

Jednom ga je otac prekorio što putniku, prolazniku iz plemena Delaver nije dao vise hrane. Plava ptica se pravdao da su rezerve pri  kraju, otac je tada prvi put viknuo: ” Prestani da se ponašaš kao belac! Mi, Irokezi smo darezljivi i da nije bilo Indijanaca i nase pomoći, prvi evropski doseljenici bi umrli od gladi. ” Decak je zadivljen velikodušnoscu svog oca, i citavog naroda Irokeza.

Godine prolaze, ono sto je bilo daleko i nepoznato, Plavoj ptici postaje srcu blisko. Tudjina postaje nova domovina, a stara domovina se pretvara u tudjinu.

Jednom prilikom, posredstvom trgovine, otac donosi makaze i njima preseca list kukuruza. Ove oštrice su Englezi i Francuzi, deluje da se sudariti ali to se ne dogadja. Jedino ce stradati list kukuruza, a to je crveno pleme. Nema smisla stavljati se ni na čiju stranu. Irokezi izbegavaju rat, i nakon konačne pobede Engleza, kada je došlo naredjenje da oteta deca moraju biti vracena, Irokezi su ispoštovali  dogovor. Plava ptica je očajan ali mora da napusti svoj dom.

Brat ga je sacekao, i odveo kući. Roditelji su umrli, a sestre se smeju njegovom irokeškom odelu, medvedjim kandzama na ogrlici, mokasinama i svemu sto predstavlja Plavu Pticu. Na ulici, za njim viču : ” Paganin, paganin “. Brat ga primorava na tezak rad drvosece koji nema nikakve sličnosti sa onim radom kod Indijanaca gde svi pevaju dok rade, i nema žurbe.

Da li je potrebno reći da se Plava Ptica vratio kući? 🙂💖 Svojoj indijanskoj kući…

Ovo je roman koji moze da obelezi svačije detinjstvo i mladost, a i zrelo doba. Pun je detaljnih opisa šuma, potoka, jezera, reka, drveća i svega što cini Majku Prirodu kao i  nacina zivota Irokeza, njihovih vrednosti, koje ih tako razlikuju od sveta belaca. Knjiga kojoj se uvek rado vraćam, i koja uvek ima moju preporuku. Jedna od najdivnijih knjiga mog detinjstva, a verovatno i zivota jer daje odgovore na mnoge važne životne nedoumice.

Da li ste čitali ovu knjigu? Ako jeste, kakav je utisak na Vas ostavila, a ako niste možete napisati koja je Vaša omiljena dečja knjiga koju i kao odrasla osoba možete čitati…

Leave a Comment