Prikaz romana S Eleanor Olifant je sve u najboljem redu

Ona je Eleanor Olifant, i sada je sasvim ok. Sudeći po prevodu naslova izdavača u Srbiji, čitalac može steći utisak da se radi o lakom romanu gde junakinja na kraju konstatuje da joj je dobro. Međutim, svako ko je pročitao ovaj izvanredni roman ne može njeno kompleksno stanje, uz koje ide neponovljiva ličnost sažeti u kratak opis : nisam ok, a sada sam ok. Eleaonor Olifant je ličnost koja je sve samo ne jednostavna i prosečna, i zbog toga u ovom prikazu koristim naslov hrvatskog prevoda koji je identičan originalu.

Eleanor je, kažu njene kolege u kancelariji – čudna. Uvek je sama na pauzi, ne razgovara ni sa kim, rešava ukrštene reči. Svaki vikend je isti: pasta, pizza i dva litra votke. Toliko alkohola je dovoljno da zaboravi, ili ona misli da tako može izbrisati iz sećanja jezivu traumu iz detinjstva. Vikend prođe, a da Eleanor ne progovori nijednu jedinu reč. Osim sa svojom Mummy za koju su rezervisani telefonski razgovori sredom uveče. Majka je negde, čitalac ne zna gde, naslućuje da je u pitanju zatvor, psihijatrijska bolnica ili sl. Majka vređa Eleanor najpogrdnijim rečima, govori joj da nije vredna vazduha koji diše. Eleanor želi da joj udovolji tako što će pronaći nekog muškarca kojim bi i Mummy bila zadovoljna.

I tada počinje sunovrat. Eleanor se zaljubljuje u jednog muzičara. Sanjari o njihovoj budućoj vezi, čak i o braku, a da ga nijednom nije srela! Njeni odlasci kod frizera, pedikira su tragikomični. Ona uvek kaže šta misli. ” Dođite nam opet. ” – ljubazno joj kaže manikir. ” Zašto bih? Ovo sam mogla i sama da uradim. ” No, promena je iznenađujuća. Čak i na to, ona ima svoj tipični Eleanorovski komentar: ” Zar treba da bude ovako jednostavno? Da li je ovo tajna uspešne socijalne integracije? Malo karmina, nova frizura, nov stil odevanja? ” I odmah si poželjna, deo društva, prihvatljiva, nisi više čudakinja i frik. Ali, da li je to prava Eleaonor? Originalna žena koja ne voli uniformisanost, i ima jedinstvene poglede na svet..

U gradskom busu priželjkuje da do nje ne sedne osoba sa viškom kilograma, ili neko ne baš prijatnog mirisa tela. Ali, kada odjednom uđe deset putnika, i niko ne sedne pokraj nje, pita se šta sa njom nije u redu, da li joj se već na licu poznaju početni znaci ludila..

Eleanor je asocijalna osoba, ali će za ” svog ” muzičara učiniti neophodne izmene ne bi li mu bila privlačna. Šokantno je to što Eleanor živi u uverenju da je u vezi sa njim, već ga vidi kako joj priprema hranu, vizualizuje njihovo venčanje. Potpuno je u surealnom svetu, i pitamo se kako takva osoba može perfektno obavljati svoj kancelarijski posao, pa čak biti i unapređena.

Na poslu stiče svog, ispostaviće se jedinog pravog prijatelja u životu. To je Rejmond, IT stručnjak koji joj pristupa bez predrasuda dok ostale kolege pevuše pesmu Majkla Džeksona kada ona uđe u kancelariju, aludirajući na belu rukavicu koju nosi zbog ekcema. Da, ona jeste drugačija, ali Rejmond u njoj vidi biće vredno ljubavi i pažnje.

Eleanor zna da bude iritantna, ponaša se kao neka aristokratkinja, neko ko je iznad ostalih, a do juče nije imala smartfon, laptop, nije znala kako se naručuje pizza, niti da su u Starbucksu imena napisana na čašama sa kafom. Rejmondu zamera što puši, a sebe opravdava, ona se makar zatvori u kuću kada pije, ne smeta nikom. Rejmond nosi glupe patike, i blesave dukserice sa natpisima, smatra Eleanor ali joj njegovo društvo ipak prija. Nakon što zajedno spasavaju život jednom starcu koji se srušio na ulici, sve se menja. Eleanor upoznaje empatiju, i priznaje sebi da su joj potrebni dodiri drugih ljudskih bića, nije sama sebi dovoljna kako je mislila.

Nemoguće je da čoveka ništa ne dotiče, a takva je bila Eleanor. Neprirodno je, i nepotrebno. Čovek je živ onoliko koliko mu je stalo. Nakon otrežnjenja na koncertu muzičara, shvata da ona nikada nije bila u vezi sa njim. Zašto je onda živela u uverenju da jeste? Odgovore na pitanja koja je muče pronalazi na seansama, i to nakon pokušaja samoubistva trovanjem alkohiolom. Na nagovor Rejmonda koji joj spašava život, počinje da se leči. U toku lečenja, moraće sebi da odgovori na pitanje zašto je sebe osudila na umišljene/izmišljene telefonske razgovore s majkom koja je odavno mrtva?! Poginula u požaru koji je podmetnula ne bi li se otarasila dece. Svoje dece. Jedno dete nije preživelo, i Eleanor čupa iz zakopanog sećanja poslednje uspomene na mlađu sestru.

Da li Eleanor voli svoju majku? Mislim da je odgovor potvrdan. Deca vole majku čak i kada su te majke monstrumi, ali ljubav ima granice. Eleanor je rešila da stvarno bude ok i ostavi ružne dane za sobom. Svom prijatelju daje jedan poljubac u obraz, i to na kraju romana. Ovo je dokaz da i bez eksplicitnih scena seksa ili bljutave romantike, može da se napiše roman o recimo, jednoj platonskoj ljubavi.

Ovo je jedan fascinantan roman, napisan perom obrazovane škotske autorke Gail Honeyman, priča koju retko koji pisac danas želi ili ume da ispriča. Ovo je najbolji roman koji sam pročitala ove godine, i od mene ima najlepše preporuke.

2 thoughts on “Prikaz romana S Eleanor Olifant je sve u najboljem redu

Leave a Comment