Prikaz romana Ja dobra, ja zla Ali Land

Good me, Bad me – Ali Land

Milly pokušava da bude dobra devojka. No, koliko ćerka serijskog ubice može biti dobra, ako je svakodnevno ismevaju i tiranišu u školi? Zakopana zla strana izaći će na videlo, ona je ipak dosta toga naučila posmatrajući majku…

15-godišnja Milly raste traumatizovana u jednoj hraniteljskoj porodici. Novi identitet treba da zamaskira sve tragove prošlosti. Jer Milly je ćerka serijskog ubice koja na duši nosi devetoro dece, a biva uhapšena jer je Milly pružila policiji odlučujuće dokaze.

Njenu majku očekuje suđenje, a Milly je glavni svedok. U hraniteljskoj porodici ne nalazi dovoljno zaštite, Phoebe biološka cerka njenih hranitelja neprekidno je na najpokvarenije načine maltretira i tako u njoj budi lošu stranu. Jer Milly je ipak ćerka svoje majke.

Ovu knjigu sam neizostavno htela da pročitam, jer me je na osnovu naslova i kratkog opisa automatski zainteresovala. Knjigu sam kupila u 10 h, a vec u 23 h istog dana bila je pročitana!

Roman je pisan jasnim, kratkim recenicama, brzo i bez nepotrebne deskripcije. Nije odmah ispricano sta se dogodilo pre nego sto je Milly otišla u policiju. To saznajemo korak po korak, na kašičicu. Knjiga je kao slagalica, ne možete da prekinete čitanje, morate saznati koji deo se uklapa, i gde tačno.

Imala bih i jedno upozorenje. Knjiga nije za osetljive ljude jer majka nije ” samo ” serijski ubica ( nemojte pogrešno razumeti, to je naravno jezivo, čitam psiholoske romane bas cesto, i oni me ne mogu uplasiti ) Ova zena je i pedofil! Sta se tačno njenoj deci dogodilo tj.sta im je radila ili uradila nije tacno opisano, samo se pretpostavlja. Sin je zbog tog seksualnog zlostavljanja uspeo da pobegne, a Milly je ostala. Ali ona nije sin…

Majka je serijski ubica, na dusi ima devetoro dece, a bila je zaposlena u Sigurnoj kući. Žene, majke koje muževi maltretiraju i zlostavljaju su joj dovodile decu, i imale poverenja u nju. Bila je omiljena, i cenjena u svom poslu..

Knjiga obrađuje teške teme, problem decjeg nasilja. Čitalac saoseća sa Milly, i besan je na školarce koji je maltretiraju, a predvodi ih Phoebe. Knjiga je napisana iz perspektive Milly, i tako je jos licnija. Milly razgovara sa majkom, u mislima joj se obraća sa ” Ti “, i to je na momente zastrašujuće. Milly ne želi da bude kao majka. Njene misli ostavljaju citaoca u nedoumici koju ce stranu Milly izabrati : dobra ja ili loša ja?

Milly ima talenat za crtanje. Njena tutorka koja predaje umetnost je podržava i podstiče da slika. No, kada Milly pokuša da joj se približi, ova se odjednom povlači, ne odgovara na mejlove. Milly je očajna, zar za nju nema sigurnog mesta, dokle će je doživljavati kao drugačiju. Deca iz hraniteljskih porodica ne žele sažaljenje, obraćanje poput: ” slučajevi kao što je tvoj ” , ” deca kao što si ti ” , ” drugačiji “, ” u tvom slučaju ” i sl. Zašto su drugačiji slučajevi? Svi smo ravnopravni, želimo da nam neko pomogne, pruži ruku bez žigosanja ” situacije kao što je naša “.

Saosećanje, ne sažaljenje kroz unapred spremljene reči za ” posebne slučajeve “. Jedno je razumeti nečiji problem, a drugo je uplitati se u taj problem, i to na pogrešan način. Ako smatramo da nekom pružamo uslugu jer ga sažaljevamo, onda smo na pogrešnom koloseku.

Psiholog Majk, njen otac usvojitelj joj pomaže, ali da li to on čini iz čovekoljublja ili iz želje da dobije pristup njenim mislima, kako bi posle mogao da napiše knjigu?! On je obuzet njenim slučajem, priprema je za suđenje i pritom zapostavlja ćerku koja odista ispoljava znake psihopatologije. Majka je ili u kupovini, ili na casovima joge.

Citalac željno iščekuje hoce li neko na pravi  način pomoći Milly, mada ume ona i sama sebi da pomogne… Roman nas ostavlja u zapitanosti koliki uticaj ima genetika? Da li se zli karakteri nasleđuju?

Monoaminoxidase A. – enzim koji utice na teznju ka nasilju. Ako je kod majke evidentiran manjak ovog enzima, važi li to i za potomstvo? Da li ubica može na kraju da kaže: Hej, izvinjavam se što sam ih ubio, ja znate, imam manjak monoaminoksidaze.

Roman je fascinantan, i istovremeno šokantan! Kao nesreca na auto-putu, i borite se sa sobom hocete li pogledati sta se dogodilo..
Stil kojim autorka piše je izvanredan. Kratkim recenicama postize da radnja deluje bliže i realnije.

Autorka Ali Land je psiholog i to se primecuje. Knjiga nam pokazuje na sta su sve deca spremna kada ih život stavi u tešku situaciju, kada odrastaju u razorenim porodicama.
Ali Land je doktorirala na temu : ” Children who kill ” , i vise nego kompetetna za ovakvu temu. Iz svoje prakse imala je primer devojčice koja se samopovređivala, a za to je bila kriva njena majka koja je deci nanosila povrede!

Ovo je njen prvi roman, u rekordnom roku je osvojio mnoge zemlje u Evropi. Nemacki prevodilac nije bukvalno preveo vec je delo naslovio : Ich bin böse – Ja sam zla.

Ali Land je učinila veliku stvar pišući o ovom problemu. Okretanje glave je deficit ljudskosti. Na jednom mestu u romanu, autorka predstavlja otuđenost među decom u školi, iz koje će kasnije proizaći surovost i bezosećajnost, ravnodušnost za probleme bližnjeg: ” Svi gledaju u svoje smartfonove. Prsti tipkaju. Brišu. Oni ne čitaju članke o otmicama žene i dece u Nigeriji. Oni su malim, nevažnim stvarima obuzeti. Razvodima VIP osoba. Make-upom. Prsti sve brže tipkaju.” To su mladi u školskom dvorištu, i to smo mi.

” Ne znam zašto zelim da je ismejavam, zašto mi to predstavlja zadovoljstvo. ”
” Dobar je osecaj biti zao. ”
” Čovek moze mnogo toga oprostiti ako mu očajnički treba društvo. ”
” A je za Annie. Da, za tebe cu uvek biti Annie, za druge sam Milly, sijamske bliznakinje u meni, koje međusobno vode rat. Dobra ja. Loša ja. ”

Leave a Comment