Black light – prikaz romana Miomira Petrovića

Ti, čitaoče misliš da ne može biti gore? Miomir Petrovic u svom novom, distopijskom, futurističkom romanu kaže: Oh, da, može!

Uključiš TV, gledaš vesti i misliš: ” Ok, sada samo nedostaje da čovečanstvo bude pokoreno od strane džinovskih hiperinteligentnih mrava! ” – sve tako beznadežno deluje.

Sve veći broj knjizevnih autora prihvata se distopijskih priča i predstavljanjem sveta budućnosti u kojem je sve mnogo, mnogo gore.

To je učinio i autor romana Black Light, predskazao nam je apokalipticni Beograd podeljen na strogo kontrolisane kvartove u kojima ljudi ne žive slobodno, vec vegetiraju nadgledani dronovima koji nadleću. Ako je Džordž Orvel u romanu 1984 predvideo Trampovu Ameriku onda Miomir Petrović ovim romanom, slobodno to mogu reći – predvidja budućnost kantonizovane
Evrope, Srbije, sveta koji se nalaze pod kontrolom centralne svetske vlade iliti Poretka! I ta budućnost pocinje prekosutra!

Baograd je Vavilonska kula nastanjen emigrantima svih rasa. Jedna sumnjivo obučena zena na ulici na misteriozan način gubi život. Svako od šestoro ljudi, autor ih naziva pseudosvedocima, tvrdice da je video nešto sasvim drugo. Medju njima je i Lasica, bivsi fizicar, strucnjak za svetlost i veteran pobunjenicke organizacije Oslobodlilacki front.

Revolucija protiv korporativizma je neslavno ugašena. Lasica je učestvovao u pobuni i po kazni je vracen u svoj rodni Beograd, od porodice je razdvojen. Zabranjen mu je dalji naučni rad. On je bivsi čovek. Porodica (zena i dete ) su reinternirani na Jitland.

Da li ce junaci romana otkriti na koji nacin je pomenuta žena izgubila život, i da li ce Lasica nastaviti svoj zivot kao poražen čovek ili ce se vratiti u obnovljen ustanak protiv Poretka, ostavljam čitaocima da otkriju.

Na mene je najdublji utisak ostavila definicija i smisao te ” crne svetlosti ” kao i mali traktat o jeziku i nacijama izgovoren od strane jednog junaka romana.

Glavni junak, naučnik Lasica pokusava da u podrucju ultraljubicastog svetla pronadje visokoenergetske fotone koji bi u snopovima davali pun kvalitet prirodnog, suncevog svetla u uslovima vecnog mraka. Ta crna svetlost davace stimulanse za zivot. Ona predstavlja resenje i nacin da se opstane u potpunom mraku, i to ne samo simbolički. Fascinirajuca svetlost mraka, tamnoljubicasti izvor postojanja. Vestacka svetlost ali vitalna kao Sunce. Ako planeta završi u mraku, crna svetlost bila bi izvor fotosinteze, regeneracije života.

” Nista drugo nije nacija, ali jezik jeste. “, kaze Dobrohotov, jedan od junaka romana, potomak belogardejaca koji se nakon obnove Ruske carevine ipak nije vratio jer njegov jezik je – srpski! Ocajno saopstava Lasici:

” Sutra i vi i ja, nažalost, mozemo da dozivimo infarkt zbog osecanja da nigde ne pripadamo jer se srpski sve manje govori u nasem kantonu. Svi smo mi izgubili svoju naciju jer smo izgubili svoj jezik. “

Najpotresnija scena: u podzemnom svetu kanalizacije biva upriličen susret Lasice sa cerkom i suprugom. On ne moze da ih dodirne. Izmedju njih je stakleni zid. Poredak je ponovo pobedio.

Ovaj roman je priručnik za otpor onome sto nas moze snaći ili nas vec snalazi. Nepokoravanje, duhovna neposlušnost, biti živ i fizicki mobilan jedini su odgovori za zivot u svetu kontrole. Konkretno u romanu, u pitanju je nepokoravanje jednom Poretku u kojem svako domaćinstvo mora imati TV sa ugrađenim senzorima koji centrali pruzaju podatke o tome da li je i koliko dugo uključen. Prosek je morao biti oko 9 sati dnevno. Ukoliko neko nije gledao TV program u ovom proseku, mogao je biti uhapšen! Svaki gradjanin je morao dobiti dnevnu dozu informacija a kako su se oni dovijali da ipak ne budu drogirani informacijama, pročitaćete u romanu.

Dijabolična budućnost zasniva se na baštininjenju najgorih praksi 20 – veka. Dakle, oni koji su tipovali na nestanak sveta u nuklearnom ratu, izgubili su. Poretku su potrebni ljudi tj.podanici, Univerziteti su zatvoreni, ostao je samo TV! Da li ćemo nihilistički trpeti stege ili ćemo se pobuniti? Autor lucidno u jednom intervjuu kaže: ” Ukoliko niste presrećni, ukoliko niste potrošač, ukoliko niste sa 32 bela zuba i neverovatnim, uzbuđenim, gotovo erotizovanim pogledom u budućnost – Vi kao da ne postojite. To je mnogo veći način psihiološke kontrole nego što će to ikada nekakav haj- tek sistem učiniti. ”

Odavno nismo slobodni pojedinci, nedostajemo sami sebi, izvršili smo autocenzuru, puni smo gorčine i pitamo se kako se Danteov pakao preneo u naše doba? Jesmo li i mi svedoci već ove budućnosti koja je na neki osoben način i prošlost?
Divim se mašti autora koji je sve ovo fantastično zamislio, njegovo poznavanje optike i ostalih grana fizike je fascinantno.

Otpor svevidecem oku. Pobuna protiv korporativnog kapitalizma i ideje da moramo ostati bez nacionalnog i licnog suverenstva. 😊✊✊ ” Izgubićemo. Ili ne? ”

Velika preporuka za ovaj brizljivo i temeljno napisani roman. ⭐⭐⭐⭐⭐

Kako je autor rekao: ” Black Light je nada da dobijemo ono sto smo vec sada izgubili: produhovljenost, čovečnost, sabornost individue sa drugim individuama. Snopom black lighta ozivecemo ih u sebi. ”

Ovo je roman koji istovremeno ” poziva na suze i grči pesnice ” i svaki citalac biva pozvan na sopstveni vid borbe, otpora, katarze ili utapanja u Poredak. Uglavnom, upozoreni smo.

” Decenijama nas lažu, proganjaju, uređuju nam život tako da naš život služi njima, sve to zavijeno u nekakve oblande demokratije, našeg prava izbora, sve je to za naše dobro…onda počinju da nas odvajaju kao stoku pred klanje i onda da nas ubijaju..Da, da, da nas uvuku u taj tren i da gledaju u našim očima kako strah od gubitka života zamenjuje pristajanje na gubitak, mirenje sa neizbežnim. ”

” Suverenitet je nesto sto ima svako društvo, svaka porodica i na kraju svaka individua. I upravo je taj suvereni deo licnosti onaj poslednji filter koji čak i od nepouzdanog svedoka pravi istinskog svedoka. Ukoliko poseduje suverenost licnosti. “

Leave a Comment