Stephen King O pisanju
bty

Stephen King O pisanju

” Hajde, odmah da razjasnimo jednu stvar, okej? Nema groblja ideja, nema robnih kuća u kojima kupujete priču i nema ostrva pokopanih bestselera: dobre priče nastaju doslovno ni iz čega, iz vedra neba slete direktno kod nas: dve ideje koje izvorno nemaju ništa zajedničko, sretnu se i stvore nešto novo. Vaš posao nije da tražite ove ideje već da ih pronađete kada se pojave. ”

Ove piše Stephen King u svojoj značajnoj knjizi ” O pisanju “. Ove reči kažu mnogo o stvaralačkoj metodi ovog prokletog genija. Zapravo, nema metode. Njegove autorske misli i njegov svet fantazije dolazi k njemu, on ne mora da ih traži.

Roman ” O pisanju ” nije horor roman kako bi se od Kinga očekivalo već njegov CV i beleške o zanatu pisca uz predloge i dobronamerna uputstva.

Nekon teške nesreće, King piše svoje memoare. Tako nastaje ova knjiga podeljena u dva dela. U prvom delu, na duhovit način, King nam opisujue događaje iz detinjstva koji su ga ” obeležili “, a u drugom delu, ovaj kralj horor-žanra postaje savetodavac svima onima koji pišu.

Stephen King je uspešan. Njegove knjige su stekle slavu širom planete. Za sve to mora postojati dobar razlog. Kako rekoh, King nam prvo daje uvid u svoje detinjstvo. Mnogo se selio, samohrana majka je radila slabo plaćene poslove, Stephen je počeo bežati u svet fantazije. Počeo je pisati kao dečak. Uporno je časopisima slao svoje priče. Odgovore ” ovo je dobro ali nije za nas ” kačio je o zid. Odslušao bi svoju omiljenu pesmu, i nastavljao dalje hrabreći sebe optimizmom jer ” optimizam je savršeno legitiman odgovor na neuspeh “. U 14 – oj godini, ekser na zidu više nije mogao da podnese težinu negativnih odgovora. Zamenio ga je klinom!

Kasnije, kada je već prodao nekoliko romana, pronašao bi neku od tih odbijenih priča, a neke od njih bi ponovo poslao na adrese časopisa. Ovog puta bi ih kupili. Tada je shvatio da časopisi mnogo ređe koriste frazu ” ovo nije za nas ” kada već postignete neki uspeh.

Kad je o autobiografskom delu knjige reč, King je otvoreno progovorio o svom problemu sa alkoholom i kokainom. Ovo je za mene bila potpuna novost. Nisam znala da je imao toliko ozbiljne probleme da je supruga Tabita King na kraju rekla: ” Ili ćeš na rehabilitaciju ili se gubi iz kuće. ”

Tada je konačno shvatio da stvaralačka snaga ne izvire iz nedozvoljenih supstanci. ” Sve tvrdnje da su droga i alkohol neophodni za stvaranje istančajnije osećajnosti samo su ordinarno samozadovoljno proseravanje. ” napisao je. Izvukao se uz pomoć supruge i porodice. Kasnije će napisati da svoj uspeh duguje stabilnosti svog braka. A napisaće i da Hemingvej i Ficdžerald nisu pili zato što su bili kreativni. Pili su zato što su alkosi tako sazdani.

” Silno sam se zabavljao radeći na toj knjizi, iako sam najveći deo vremena bio pod uticajem droge i alkohola. “

seća se kako je napisao Mizeri.

Šta je pisanje? Stephen King kaže da je to telepatija. Pisac opiše jednu scenu. Svi vidimo tu scenu. Pisac nam nije rekao. Nismo ga ni pitali. Nismo čak ni u istoj godini, da i ” ne govorimo o istoj prostoriji…a ipak smo zajedno. Bliski smo. Upriličili smo susret umova. ” Telepatija, zar ne? I magija.

Svaki pisac mora imati kutiju za alat. Rečnik je najčešće korišćena alatka, on je temelj pisanja. Neki pisci raspolažu bogatstvom rečnika, u koji se često, prema Kingovom mišljenju upletu. A neki su jednostavni poput Hemingveja : ” Stigao je do reke. Reka je bila tu. ”

King ne preporučuje da tragamo za dugim, učenim rečima ukoliko se stidimo onih kratkih s kojima smo veštiji. Zahteva da svečano obećamo da nikada nećemo koristiti reč napojnica ako smo prethodno hteli da kažemo bakšiš. King ne zazire ni od psovki, pristalica je jasnog izražavanja.

I gramatici je mesto na najvišoj pregradi vaše kutije za alat ali gramatička policija neće doći da vas odvede ako ste nešto pogrešili. No, postoje fraze koje ga iritiraju: ” činjenica da ” i ” shodno tome “. Ili ” to je tako kul “.

” Oni koji koriste mnogo gnusnije izraze ,” u ovom trenutku ” i ” na kraju dana ” zaslužuju da budu poslati u krevet bez večere ( ili bez papira za pisanje ).”

Stephen King apeluje: ” Izbegavajte pasivne oblike! ” i uzrujano se pita šta zvuči bolje: ” Sastanak će biti održan u sedam sati. ” ili ” Sastanak je u sedam ” . Zašto telo mora da bude odneseno? Zar nije bolje napisati : ” Fredi i Majra izneli su telo. ” ? Nije mu jasno zašto telo mora da bude subjekat u rečenici kad je ionako mrtvo?! I onda sledi savet: ZABORAVINATO!

Prilozi nam nisu prijatelji. King zahteva da pročitamo određene rečenice, jedna od njih neka bude: ” odlučno je zatvorio vrata ” i da se zapitamo da li nam je reč odlučno odista neophodna? Ako kažemo da ovaj prilog izražava stepen različitosti između Zatvorio je vrata i Zalupio je vrata, King nam takvo opravdanje neće osporiti. Ali šta ćemo sa kontekstom? Šta ćemo sa tom prozom koja prethodi rečenici: Odlučno je zatvorio vrata? Zar ona nije dovoljna da zaključimo kako je zatvorio vrata? I zar odlučno nije suvišna reč, ako nam prethodna proza govori isto?

” Čvrsto verujem da je put u pakao popločan prilozima. “

kaže King i pritom odbija optužbe da je sitničav i zamoran.

Ako želite da budete pisac, pre svega morate mnogo čitati i pisati. Stephen King pročita 70-80 knjiga beletristike godišnje. Većina pisaca može da se seti knjige koju su odložili uz reči ” Ja mogu bolje od ovoga ” ili ” Dođavola, pišem bolje od ovoga ” , kako bi rekao King. Čitanjem loše proze najbolje se uči kako ne treba da se piše.

Stephen King piše svaki dan 2000 reči ili 10 strana. Piše i na Božić, i na svoj rođendan. Prvu verziju romana piše zatvorenih vrata. Želi da se reši sveta jer pisanjem stvara vlastite, nove svetove.

Šta King misli o ” pišite o onom što poznajete ” savetu? Ne misli ništa dobro jer i srce zna ponešto, baš kao i mašta.

Postoji razlika između popovanja o onom što znate i korišćenja tog znanja za oplemenjivanje priče. Ovo drugo valja. Ono prvo ne valja

. King se ne opterećuje faktografijom. Dok je pisao jedan od svojih romana, shvatio je da ništa ne zna o Pensilvanijskoj državnoj policiji, ali nije dozvolio da ga to omete. ” Jednostavno sam izmislio sve što nisam znao.

Podražavanje tuđeg stila je u književnosti savršeno častan način da se počne kao pisac, zapravo, to je nemoguće izbeći.

Šta King misli o deskripciji? Smatra da šturi opis zbunjuje i ostavlja čitaoca u mraku dok preterano opisivanje ga guši podacima i slikama. Trik je u zlatnoj sredini. Morate biti sposobni za opisivanje ako želite da budete uspešan pisac, kategoričan je King. Ipak, retko je osećao želju da opiše podrobni izgled ljudi u svojim pričama.

” Radije puštam čitaoca da im sam doda lica, stas i odeću. Mislim da i sami možete dovršiti posao ako vam kažem samo da je Keri Vajt izopštenica u srednjij školi, s lošim tenom i garderobom modne stradalnice. “

King je uveren da ne mora opisivati bubuljicu po bubuljicu i ružnu suknju po suknju.

” Opis počinje u piščevoj mašti, ali bi trebalo da se završi u čitaočevoj.

I zato ” me poštedite, moliću lepo, junakovih oštroumnih plavih očiju, isturene odlučne brade, takođe i junakinjinih nadmenih jagodica. ” To je loša tehnika. Bitna je priča, a ne milje.

Manite se i klišea: ” Trčao je kao lud, borio se kao tigar..ne traćite moje ( ili bilo čije ) vreme takvim tričarijama “, preklinje King. Zbog ovoga pisac deluje kao neznalica ili lenčuga.

Kako King ispravlja rukopis i kome ga prvo daje na čitanje? Rekoh već da prvu verziju piše zatvorenih vrata. Odoleva iskušenju da bilo kome pokaže taj prvobitni manuskript. To je prva ruka. Time izbegava pitanja poput: ” A šta predstavlja zelena haljina? ” ili ” Šta ste hteli da saopštite junakovim rečima na samrtnom odru? ” Možda nije hteo da saopšti ništa, i možda zelena boja haljine takođe ne predstavlja ništa, možda junakinja nosi zeleno jer ste je vi kao autor tako u svom umu videli, bez dubljeg značenja. A možda ti detalji nešto i znače. To ćete uočiti kada sami pogledate šumu, a ne pojedinačna stabla.

Kad završite prvu ruku i imate nekog ko nestrpljivo čeka da pročita šta ste napisali, vreme je da predate vaše čedo…” alo samo ako vam prvi čitalac obeća da neće razgovarati s vama o knjizi dok ne budete spremni za razgovor o njoj. ” I to uopšte nije nadmeno, smatra King. Vreme je da reciklirate svoj um, ostavite rukopis šest nedelja u fioci. Kada ga ponovo uzmete u ruke, bićete spremni da ispravite greške koje su vam se potkrale. Tada nanovo otkrivate svoju knjigu. Brišete sve priloge sa kojima možete da se rastanete i ako je “ prva verzija romana imala trista pedeset hiljada reči, prokleto se trudim da proizvedem drugu ruku od ne više od trista petnaest hiljada…još bolje trista hiljada. Ako je moguće. A jeste.

Sada ste ispravili slovne greške, uočili nedoslednosti, stvarate odjek, nešto što će ostati u umu čitaoca nakon što zatvori knjigu. Važno je da pronađete načine da to uradite a da ne hranite čitaoca kašičicom i da ga ne kljukate porukama i poukama. Sav višak mora da leti! I sada je vreme da se otvore vrata i da se napisano pokaže četvorici-petorici bliskih prijatelja. Knjiga je spremna za svet!

Kingov prvi čitalac je supruga Tabita, ona je njegov IČ – idealni čitalac. Ako prvih nekoliko čitalaca misli da ste odradili dobar posao, verovatno je tako. Ako svi čitaoci kažu da imate problem, onda ga i imate. I najbolje da preduzmete nešto u vezi s njim.

Mnogi pisci se protive ovoj ideji. Smatraju da je ispravka priče na osnovu povoljnog ili nepovoljnog mišljenja probranih čitalaca postupak srodan prostituciji.

Da li sva mišljenja imaju istu težinu? Ne. King najpažljivije sluša opaske svoje supruge jer za nju piše, ona je njegov IČ. Svako treba da ima svog IČ koji je prisutan u radnoj sobi i onda kad nije prisutan. Kad pišete smešnu scenu, pitaćete se koliko će ta scena biti smešna vašem IČ, i videćete kako menjate priču i pre nego što je IČ video prvu rečenicu. IČ će vam pomoći da se malo odmaknete od sebe i da sagledate vaš rad očima publike dok pišete.

Šta King misli o kreativnim radionicama pisanja? To nije potrebno, pa čak ni ova njegova knjiga ” O pisanju ” nije potrebna. ” Da li vam je neophodno da vam neko da kartonski bedž na kom piše PISAC da biste poverovali da to jeste? Bože, nadam se da nije tako. ”

Zbog svega ovoga, i mnogo čega drugog Stephen King je bio i ostao taj prokleti genije, majstor horor-priče, čarobnjak i stvaralac novih, originalnih svetova. Ova knjiga je još samo jedan u nizu dokaza o kakvom je genijalcu reč.

Pisanje je čin vere, prkos očaju. Ono nije život ali može biti povratak u njega.

This Post Has 2 Comments

    1. Hvala 🔝✏💜 Biblija za sve pisce slobodno mogu reći ili makar one voljne da slede ove savete.

      King je king.

Оставите одговор

Close Menu
Hoffmann Marijana blog