DRAKULINA BIBLIJA


Nalazimo se ispred večne borbe između dobra i zla. Oko toga se vrti istorija celog sveta. Počevši od Zaratustre i njegovog dualizma. Od tada živimo u velikoj priči između ova dva: Ahura Mazda ili Ahriman? Đavo ili Bog? Život ili smrt? Raj ili pakao? Dobro ili loše? Ili monetarički rečeno: pismo ili glava?

Nakon Dena Brauna, pa srpskog Dena Brauna ( Vanja Bulić ) stigoh i do rumunskog. Roman ” Izgubljena Biblija ” autora Igora Berglera ne zaostaje za delima sličnog žanra, u nekim segmentima ih i prevazilazi. Bergler je veoma obrazovan. On je režiser, filmski kritičar, stručnjak za medije i mnogo toga još, a roman “Izgubljena Biblija ” je najprodavanija knjiga u Rumuniji u poslednjih 20 godina. Ta izgubljena Biblija na neki način je i Drakulina Biblija. Zašto se može nazvati Drakulinom saznajemo u ovom adrenalinski uzbudljivom romanu.

Sa odlepljenom nalepnicom 

Ovaj mistično – simbolični istorijski triler pun uvrnutih zavrzlama počinje predavanjem profesora Prinston Univerziteta Čarlsa Bejkera na jednom simpozijumu svetski poznatih istoričara u Segešvaru ( rum. Sigiošara ). To je nezvanični razlog njegove posete. A zvanični razlog za posetu rodnom mestu Vlada Cepeša poznatijeg kao Drakula je sasvim drugačiji. Profesor to drži u strogoj tajnosti. Avantura počinje neočekivanim dolaskom lokalne policije na predavanje. Oni ne žele da slušaju istorijske priče, došli su jer im je prof. Bejker potreban za rešavanje jednog neobičnog ubistva. Profesor je poznat po rešavanju zagonetki i razotkrivanju simbola, zato je odveden na mesto zločina. Ubijena su tri muškarca. Jedan nema oči, drugi nema uši, a treći jezik. Na vratovima je tetovaža nečastivog, a tela su im postavljena u obrnuti krst. Zvuči kao kliše ali treba otkriti ubicu i ono što ovim groznim delom pokušava da saopšti. Možda upravo profesoru Bejkeru? 

Čarls Bejker se upušta u potragu za artefaktima. U rešavanju komplikovanih zagonetki pomaže mu agent Interpola Krista Vulf. Bejker je zadivljuje svojim znanjem. Na priličnom broju strana, od njega saznajemo mnogo o istoriji srednjeg veka u Istočnoj Evropi. Profesor je muškarac enciklopedijskog znanja ali i hedonista istančanog ukusa. On nosi markiranu garderobu, uvek zna u kojem hotelu je najbolje odsesti, koja su vina najbolja, kakvu ešarpu upariti sa košuljom. On je muškarac od stila, a najveća strast mu je istorija simbola. 

1431. godine u Nirnbergu, Vlad Drakul primljen je u red Zmaja. Ovaj zmaj koga je Vlad nosio oko vrata kao medaljon, doneo mu je nadimak Drakul. U rumunskom jeziku tog doba reč zmaj nije postojala. Latinska reč ‘ draco ‘ prevodila se kao đavo. Zbog homonima došlo je do konfuzije u značenju. Draco znači i zmaj i đavo. 

Istorijski lik Vlada Cepeša je u centru pažnje profesora Bejkera. Smatra ga prvom žrtvom negativne medijske kampanje u istoriji. Vlad Drakul jeste bio surov vladar ali takvih vladara je u toj eposi bilo na pretek. Ono što ga odvaja od ostalih je to što je bio širokih pogleda i inteligentan. Prepoznao je značaj Gutenbergovog izuma tj. štamparije. Vlad Drakul novčano pomaže Gutenbergu jer je došao na na ideju da putem prve štampane Biblije pošalje poruku svetu. Ali kakvu? To treba da otkrije profesor Bejker. I ne samo to. Bejker upada u svet teorija zavera a niti veruje u zavere niti u vampire. Ni to nije sve. Postoje i antizavere. 

Glavni cilj propagande zasniva se na transformaciji racionalne dobrobiti u emocionalnu. Ljudi su jedva čekali da čitaju o zločinima. Što je poruka strašnija, to se brže širi. Cela kampanja dekredibilizacije zapravo je pokrenuta zbog velike tajne koju je Vlad možda sakrio u Bibliji. 

Vlad Drakul

Vlad Drakul je bio optuživan za kanibalizam, vadio je oči, sekao uši, nos, jezik, genitalije. Kad su turski vojnici odbili da skinu turbane pred njim, naredio je da se svakom turban zakuca ekserima u glavu. Izgleda da je postojao neki periferni običaj da nakon završetka velike bitke pobednik treba da popije šolju neprijateljeve krvi. I Cepeš je činio isto. Ali, imao je i drugu stranu. Nasiljem koje je počinio nad katolicima, sprečio je pritiskano pravoslavno stanovništvo da pređe u katolicizam. Podržavao je zanatlije, podsticao ih je da rade i prodaju. Dao im je privilegije i isticao ih pred bojarima. Zbog toga su ga zanatlije podržavale u svemu, a bojari su ga izdali. Protivnici su otišli predaleko, ubili su svaki dobar glas o njemu. Propagandom. 

Samo istina donosi život. Ali, ako je narušena ili na neki način deformisana, ubija. Iskrivljenost istine znači smrt. 

Ako ubiju ono što jesi, ne moraju te eliminisati fizički. 

Profesor Bejker kaže da ga isključivo zanima stvaranje legende i njeno širenje. Smatra da vampiri ne postoje i da je tzv.vampirizam Vlada Cepeša tipičan primer dekredibilizacije kroz transformaciju surove ličnosti u demona. Ljudska potreba da se veruje u nešto natprirodno održavala je nadu u bolji život i ispunjavala stvarnost. 

Priča se zahuktava otkrićem da jedan od leševa u ruci drži izgužvanu vizitkartu prof.Bejkera. Na vizitkarti, naslikan je lik đavola iz tzv. Đavolje biblije koju je po legendi za jednu noć sastavio monah i zato morao prodati dušu đavolu. Profesor nije svestan da poseduje vizitkartu sa ovim đavolom u gaćicama od hermelina, tako priča postaje sve zamršenija. 

Ilustracija đavola u gaćicama, Codex Gigas Đavolja Biblija

Sada sledi šokantan podatak: već nekoliko vekova postoji tajno Veće 12-orice čije sedište je u Americi, negde u predelima pustinje Mohave. Ovo misteriozno Veće pokušava da dođe do Drakuline Biblije odn. poruke sa važnim spiskom koja je u njoj skrivena. To želi i Bejker ali iz drugih razloga. 

Koliko Bejker može verovati bilo kome? Da li može imati poverenja u agenta Kristu Vulf koja se predstavlja kao njegov anđeo čuvar? Može li se pouzdati u svog najboljeg prijatelja iz fakultetskih dana? 

Potraga ga vodi u Prag. Tamo sreće luckastog komandira Niki Ledvinu ( meni najsimpatičniji lik u ovoj knjizi ) koji čezne da ga uhapsi! Ledvina poseduje veliku biblioteku, kabinet kurioziteta u kojoj čuva celokupnu ezoteričnu literaturu o vampirizmu. Svojim znanjem dopunjuje i intrigira Bejkera. Otkriva mu postojanje senke na fotografijama najpoznatijih zločina istorije. Ta senka se pojavljuje na svakih 30 godina. Ima li ona neke veze sa đavolom iz Đavolje biblije? Postoji li vampir koji ubija? Svi znamo da vampiri ne postoje. 

Erudicija Igora Berglera je fascinirajuća. On detaljno opisuje Prag, London, Bolonju tako da čitalac ima osećaj da se i sam zatekao na tim mestima te napreže mozak u želji da otkrije značenje šifri i smisao zagonetki. To nimalo nije lako. U šiframa se najednom pojavljuju delovi knjiga Franca Kafke, brojni citati srednjovekovnih autora koje može razumeti samo neko ko ima klasično visoko obrazovanje. 

Bejker biva umoran od svega. Toliko je mrtvih oko njega u samo nekoliko dana, a on još nije našao rešenje zagonetke. Na momente je i kukavica koji želi da se povuče. Ipak, to ne čini iz ljubavi prema svom ocu i dedi, pogotovo prema ovom drugom koji ga je spremao za ovakvu inicijaciju. 

Roman ima srećan kraj. Bejker je uspeo da spasi planetu od namera zlikovaca iz Veća 12-orice. Oni nisu pronađeni, ali počela su masovna hapšenja, padale su vlade širom sveta, a svet je počeo da se čisti. Od zlih vladara, pokvarenih korporacija. Na svakih deset minuta uhapšena je jedna osoba na svetu. 

Međutim, na zavrsetku ostala je jedna velika nedoumica.

Zašto Bejker toliko liči na svog bivšeg prijatelja, a potom arhineprijatelja?

Roman ima i tu zbunjujuću notu na kraju. Dve polovine lica dva različita čoveka su se savršeno uklopile. To je bila jedna fotografija, jedan čovek. Ne znamo da li je dobar ili zao. Ili je dualan? 

Оставите одговор

Close Menu
Hoffmann Marijana blog