O smislu straha

O smislu straha


Svi će se složiti da je strah od stvarnih opasnosti smislen, i svako će reći da je neosnovani strah besmislen. Ne mora čovek da bude veliki filozof da bi shvatio da ništa na ovom svetu nije suvišno kao što se možda na prvi pogled čini. Postojanje koprive, bumbara, akni – sve to ima smisao. Pa tako i strah!

Postoje li ljudi bez straha ?

Evil Knievel je bio probisvet. Čovek bez straha. Skakao je ski-skokove, radio u rudniku, lovio irvase. Bio je agent osiguravajućeg društva ali i pljačkaš banki. Često je menjao ova svoja legalna i ilegalna zanimanja sve dok nije postao najbolji Motor-stuntman na svetu.

Preskočio je 50 automobila i 13 kamiona, ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao čovek koji ima najviše polomljenih kostiju. Nakon jednog nesrećnog skoka preko fontane ispred luksuzne Cezar palate u Las Vegasu, ležao je 30 dana u komi. Dok je još u bolnici pio na cevčicu, odlučio je da izvede opet vratolomni skok. Svojim motorom preskočiće Snejk river kanjon u Ajdahu. Razdaljina od jednog do drugog kraja klisure bila je 400 metara!

Pobrinuo se da ako preživi dobije 6 miliona dolara od ulaznica i tantijema. Skoro 10 000 ljudi je došlo da ga gleda. Televizija, radio, novinari. Svi su bili tu, čekali su da vide kako će Evel Knievel poginuti.

Rakete koje su pokretale motor nisu aterirale na drugu stranu kanjona, kako je očekivao već u Snejk river. Nije dospeo daleko. Padobran se prerano otvorio, sleteo je pored reke, a ne na drugu stranu kanjona. Iako mu je zbog ubrzanja krv lila iz očiju i nosa, svetina se osećala prevareno. Rekli su da je on to tako namerno proračunao, i da nikad nije imao nameru da ‘ sleti ‘ na drugu stranu klisure. Želeli su svoj novac nazad! Bilo im je milije da su ga videli kako lomi vrat i gine!

Nakon ove priče, Evel nije imao nikada više toliku pažnju publike, ni uspeha. Naravno, stuntmeni kao Evel bili su neustrašivi, ali ne i umorni od života. Činjenica je da su računali na to da će proći sa par polomljenih kostiju, nisu ni imali nameru da ginu. Evo šta je dotični Evel Knievel rekao o strahu:

Većina ljudi misli da se ja ne plašim kad izvodim skokove. Glupost. Pre svakog skoka bio mi je potreban dobar gutljaj Wild Turkey viskija. Svaki put sam imao knedlu u grlu. I volim taj osećaj. Strah je benzin od 98 oktana za uspeh u preživljavanju. Moraš znati na koji način ćeš se suočiti, kako ćeš se osigurati. Ako rizikuješ život, strah ti je potreban.

Ali da li motor – stuntmeni, ronioci, planinari, ili legionari Legije stranaca stvarno nemaju strah? Nema čoveka bez straha. Strahovi ovih i ovakvih ljudi leže negde drugde. Ali i dalje se uporno ponavljaju pitanja: zašto ljudi plivaju sa ajkulama, spavaju sa zmijama, prave salto mortale bez mreže , surfuju na 8 metara visokim talasima ili se bacaju niz Nijagarine vodopade?

Koja se to motivacija krije iza stavljanja svog života u veliku opasnost?

Južnotirolski planinar Rajnhold Mesner prvi je čovek koji je 8846 m visok Mount Everest osvojio bez boce sa kiseonikom. “Vi imate svoj lekarski poziv. ” , rekao je jednom psihologu, ” A ovo što ja radim je osvajanje beskorisnog čoveka. ” Da li ovo znači da Mesner ima strah da neće biti priznat i uvažen?

Kada je jednom prilikom u Tel Avivu eksplodirala bomba u autobusu, i poginulo 44 ljudi, sveće su paljene na ulici. Nedugo zatim, ljudi su sedeli u restoranu baš pored kafića koji je bio razoren. Pili su kafu i jeli falafel. Na pitanje zašto sede u ruševinama i piju, neko je odgovorio: ” Ovo je upravo način na koji se mi, Izraelci branimo. Pravimo se da se ništa nije dogodilo. Odmah se preusmeravamo na svakodnevnicu. Inače bi nas strah proždrao. ”

Želja za strahom

Više se snimaju krimi filmovi nego komedije. Izgleda da nam je baš po volji kada na tv-u gledamo kako se ljudi ubijaju. U filmovima je strah za život glumca naravno virtuelan. Ali i nečija realna nesreća ljude fascinira. Inače ne bi u tolikoj meri čitali senzacionalne novinske članke. Javljanja ” Uživo iz rata ” spadaju u najgledaniji program. Vinston Čerčil je rekao: ” Ništa u životu ne okida tako veliku ushićenost kao kad ste gađani a niste pogođeni. ” Zvuči suludo ali prevazilaženje straha povezano je sa užitkom.

Strah je super benzin za uspeh

Strah nije inhibicija no izazov. Šansa! Strah ne parališe, rekao je danski filozof Søren Kierkegaard, već sadrži beskrajne mogućnosti koje stvaraju motor ljudskog razvoja.

Ako spadate u ljude koji neprestano o nečemu misle, lupaju glavu, nerviraju se oko svake sitnice, i lako ih je izbaciti iz takta: utešite se. Senzibilitet ima svoje dobre strane. Neurotičari nisu dosadni ljudi. Oni su interesantni, imaju bujnu maštu, fasciniraju svojim pričama i duhom. Esprit!

Čarls Darvin je sa 28 godina dobio neobjašnjive napade sa ubrzanim pulsom, drhtanjem, plakanjem, ostajanjem bez vazduha. U takvim trenucima imao je strah od smrti, tegobe u stomaku, osećaj depersonalizacije. Imao je strah od velikog broja ljudi, na trgu, festu, ali i od toga da ostane sam. Danas bi mu bio dijagnostifikovan klasični panični poremećaj!

Edvard Munch, Krik
Ortrud Schweigert, Nakon posete Munk muzeju u Oslu 😂

Roberta Falkona Skota niko ne bi mogao nazvati plašljivcem. 1912 vodio je ekspediciju na Južni pol. Kad je tamo stigao, shvatio je da ga je Amundsen preduhitrio. Prilikom povratka, Skot i svi članovi njegove ekspedicije umrli su od gladi – i to 11 milja od lagera sa hranom. Doktor Edvard Vilson koji je Skota pratio na jednom putovanju, zabeležio je: ” Komunikacija sa ljudima teško mu je padala. Trebalo mu je više hrabrosti da govori pred grupom ljudi nego da pređe preko glečera. “

Gete, Breht, Beket ili Kafka, imali su problem sa strahom. Vivaldi je patio od paničnog poremećaja. Barbra Streisand nije 20 godina nastupala nakon što je na jednom koncertu u Central parku zaboravila tekst.

Frojd je takođe patio od paničnog poremećaja. Alfred Adler je u mladim godinama imao toliko izražen strah od smrti da je rešio da postane lekar kako bi sam sebi mogao da pruži hitnu pomoć. To mu nije pomoglo – sa 67 godina doživeo je srčani napad na ulici i umro.

Da li su izgleda panični poremećaji učestaliji kod talentovanih pisaca, pevača, kompozitora? Da li su poznate osobe podložnije strahu? Ne. Baš je obrnuto. Plašljivi ljudi češće postaju poznati. Strah je motor.

Zašto strah? Strah nam pruža neviđenu energiju, onu koja je dovoljna za vrhunska ostvarenja. Ako svirate saksofon, morate vežbati. Dva sata dnevno nije dovoljno jer ostali saksofonisti željni uspeha vežbaju pet sati dnevno. Dakle, vi morate vežbati deset sati. Morate živeti samo za muziku. To funkcioniše samo ako imate strah. Vi ne možete podneti da ne budete najbolji.

Strah od proseka gura ljude napred. Ko pati od strahova taj će ove emocije pobediti tako što će besomučno komponovati ili pisati. Oni uspevaju svoja duboka, iz straha rodjena, osećanja, preneti u muziku, slike, književna dela. Tako prenose svoju emociju na čitaoca, slušaoca, posmatrača.

Cezar i Napoleon su imali fobiju od mačaka. Linkoln je imao agorafobiju i strah da će poludeti. Ali to su bile samo prateće pojave njihovih strahova da neće postati najpoznatiji ljudi svog vremena.

Najstariji strah je strah od gladi. Ako neko iako je imućan i daleko je od gladi, zbog sitnog finansijskog gubitka počne da paniči, onda se kod njega manifestuje ovaj praistorijski strah od gladi, i ta osoba više nije u stanju realno proceniti svoju situaciju. To je lako objašnjivo, kao i ono kad su bogati često cicije, dok jedan indonežanski seljak da iznos svoje godišnje plate za venčanje ćerke.

A bogati kažu: ” Novac ne čini čoveka srećnim ali umiruje. ” Ne postaje se bogat tako što sve zaradite sa svoje dve ruke već putem umešne organizacije i razmišljanja unapred o mogućim novim izvorima novca i poslovanja kao i putem bezobzirnog ponašanja prema drugima.

I radoholici su gonjeni strahom. Nije reč o tome da oni žele veliku zaradu ili da ostvare skokove u karijeri. Njihov rad je cilj sam po sebi. Radoholici postanu vrlo nervozni ako ih nešto odvoji od posla, na pr. – ruka u gipsu ili odmor. Taj prazan hod prisiljava ih da misle o sebi, o životu. A to ih plaši.

Strah je začin u supi života. Zato, nemojte da se plašite da se plašite.

Izvori : Borwin Bandelow, Zeit Wissen

Slike su preuzete sa interneta

Оставите одговор

Close Menu
Hoffmann Marijana blog