Kako živimo i kako bismo mogli da živimo?

Kako živimo i kako bismo mogli da živimo?


USPRAVNO

Uspravno je suprotnost od povijenog. Uspravno znači ispravno, pravilno. Stojati uspravno se odnosi na dostojanstvo čoveka. Zbog toga je prvi čovek nazvan ” homo erectus “, jer se za razliku od majmuna – uspravio.

Ako bih u neku prostoriju gde se održava neki skup ljudi, ušla povijene kičme, ne bih mogla nikoga da sretnem. Videla bih samo cipele drugih a ne njihova lica. Moje raspoloženje bi se takođe spustilo, a dah bi postao plitak i kratak. U suprotnom, ako bih uspravno ušla, mogla bih da vidim druge, i u istoj ravni da im se osmehnem ili ih pozdravim.

Uspravni ljudi su hrabri. Oni se ne kriju, i oni nemaju šta da sakriju. Oni stoje uspravno i onda kada su kritikovani ili od drugih poraženi.

Kada govorimo o ljudima koji imaju ” kraljevsko držanje “, možemo uzeti i prave kraljeve kao primer. Kralj će ući u neku salu uspravno, o svi oni koji su ga dočekali će podići glave i automatski se uspraviti. Osetiće se kao kraljevi i otkriće u svojoj uspravnosti kraljevsko dostojanstvo.

Ali, šta se dešava ako neko uđe u istu prostoriju uspravno ali podignutog nosa? Takva osoba neće podstaći druge da se usprave. Naprotiv. Svi ostali će se poviti, potonuti u želji da nađu spas od takve arogancije.

Ko je uspravan, taj je iskren. Na njega se možemo osloniti. Uspravni ljudi se nakon poraza neće poviti. I kada izgube, iz borbe ne izlaze kao gubitnici već uzdignutog poprsja. To ne važi samo za borbu već i za život. Kada uspravan čovek dobije otkaz, on odlazi kući uspravno; i kada je bolestan ne gubi uspravnost. Jer on je čvrst i udarci sudbine ne mogu mu oduzeti dostojanstvo. On je uspravan.

AUTENTIČNO

Kako ostati autentičan u svetu koji vam danju i noću saopštava da morate biti neko drugi? To je najteža borba koju čovek može voditi – ostati autentičan.

Reč ” autentičan ” dolazi iz grčkog jezika, i doslovno prevedeno znači: “sopstvenom rukom napisano “. Tekst je autentičan ako nije prepisan. Reklama je autentična ako nije kopirana, isto važi za umetnička dela. Autentičnost ne sme prerasti u tiraniju: ” Ne želim nigde da se uklopim jer sam autentičan. Ne prihvatam tvoj predlog jer sam autentičan. ” To bi bila apsolutizacija autentičnosti, i to je autentičnost koja je na pogrešan način shvaćena.

Ako niste svoji osećate potrebu da Vaše ” ja ” branite. Ali ne treba mešati svoje ” ja ” sa osećanjima. Ja sam ja samo onda kada mogu funkcionisati nevezano za ono što u određenom trenutku osećam. Osećanja me ne mogu pokoriti, slobodna sam. I pišem svoj život sopstvenom rukom. To je autentičnost.

Autentičnost ima još jedno bitno značenje. Kada sam sasvim svoja, ne moram da se dokazujem i pravdam. Biti autentičan znači – jednostavno biti. Biti prisutan. Jednostavan.

Srećem ljude koji ne mogu da budu prisutni. Kada šetaju i sednu na klupu da se odmore, oni moraju zbog toga sami sebi da se pravdaju jer im je bila potrebna pauza. I moraju da se pravdaju što su sebi priuštili jednu šetnju. Oni nisu tu, ne mogu da se umire na toj klupi. Ne mogu da uživaju. Ako sam jednostavna i, ne ocenjujem sebe, ne opravdavam se, tada sam delić Boga. Jer Bog je čisto prisustvo. On je jednostavan.

Ako sam autentična, slobodna sam od tuđih očekivanja. Slobodna sam od samopotcenjivanja: ” Nisam dovoljno dobra. Svi drugi su bolji. ” Ali sam slobodna i od precenjivanja: ” Savršena sam i uspešna, i uvek tako prokleto cool. ” Ne moram ništa. Samo sam autentična. I to je spiritualno iskustvo. Nisam pod pritiskom da se drugima predstavim u posebnom svetlu. Jednostavno sam prisutna. Sa ljudima. Slušam. Govorim. Ali ne igram uloge. Potpuno slobodno pišem svoj život. Svojom rukom.

MILOSRDNO

Ovih dana je aktuelan vlasnik internet kompanije Amazon. Zbog svojih skandala za koje svi znaju. Ali ne znaju šta sve piše u njegovoj biografiji. Pre nego što je svojoj firmi dao ime po najvecoj reci, nameravao je da je nazove ” relentless.com ” što bi značilo – nemilosrdno, nemilosrdan! Sa takvim namerama je osnovao kompaniju. Konkurenciju ukloniti, sve srušiti na putu do uspeha.

Nemilosrdnost kao put do uspeha? Naše doba je obeleženo ovakvim načinom razmišljanja. U svetu konkurencije, širi se hladnoća i nestaje povezanost među ljudima. To važi za čitavu javnost. Čim neko napravi grešku, čitavo društvo se nemilosrdno obruši na njega, mediji izveštavaju o tome. Bez milosti i uz osudu.

I sami ljudi tretiraju sebe nemilosrdno. I to ih čini hladnim i nezadovoljnim. Osećaju se iznutra podeljenim. I gube vezu sa svojim srcem. Milosrdnost znači imati srce za one koji su pogrešili, koji su osiromašili i nemaju uspeha. Takva milosrdnost može ljude usrećiti. Ali nje više nema. Svi su se ugledali na gazdu Amazona.

Milosrdna sam prema sebi, i prema drugima. Posmatram svoje rane ali ne objektivnim pogledom koji bi da istraži svaku pojedinost, već vidim sve ono što je u meni saosećajnim pogledom srca. Ne ljutim se na svoje greške i slabosti. Saosećam sa njima. Oni smeju da postoje.

Milosrdnost prema sebi znači zatvoriti srce za ono što je u meni nesrećno i usamljeno. Imam srce za one koji su u mom okruženju, a znam da pate. Isus je rekao: Želim milosrđe, a ne žrtvu. Ovo bi značilo da čitav život treba da idemo Isusovim putem, kroz njegovu školu. Ako smo milosrdni slični smo Bogu. Oni koji su uspeh postigli nemilosrdnoscu slični su onom što je suprotno od Boga.

SKROMNO

Nećete daleko dogurati ako budete bili skromni, poručuju nam medijski magovi veličanstvenog uspeha. Možda i postoje ljudi koji i dalje misle da je skromnost vrlina ali ja ih sve ređe srećem.

Skromnost jeste vrlina. Ali vrlina koju želimo da vidimo kod drugih. Ne kod nas samih. Ljudi žele sebi da priušte lepe stvari. Mediji podstiču neskromnost kroz uporno favorizovanje ličnosti koje svoje živote žive na bahat i drzak način.

Čak i kad nemaju sta da prikažu, ljudi su primorani da svoje poluostvarene živote predstave publici po ugledu na one ” uspešnije “. Publika je ta koja svojim navijanjem potvrđuje da ste nešto posebno. Kroz ” bacanje lajka “, uglavnom.

Sada se treba drznuti i biti skroman. Biti sve ono što nije u trendu. Skroman čovek nije komplikovan. Ne nadima se od ega koji tek što nije pukao. On je zadovoljan onim što ima, i ne poredi se sa drugima. Skromni ljudi su prijatni, u njihovom društvu ne osećate napetost. Oni vam neće uništiti snove.

Evo jednog primera: Kako se ponašaju neskromni ljudi kada negde otputuju i odsednu u hotelu? Odmah počnu sa spiskom žalbi: usluga nije dovoljno brza, meso nije dovoljno pečeno, krevet je loš itd. Ovakvim gostima je teško ugoditi jer oni su već zamislili šta žele da dobiju, kao da imaju pravo na komfor. Zakonsko pravo?! Oni su nezasiti i nepodnošljivi.

Skromnost nosi u sebi primesu poniznosti, zato od nje svi beže. Retko ko želi da bude ponizan. Skromnost se ne poziva uvek samo na ono što zahtevamo od drugih već i od nas samih. Skroman kaže ” da ” svojim sposobnostima i onim talentima koje realno ima. Neskroman ima nenormalne i nerealne zahteve koje upućuje sebi i drugima. Nikad nije zadovoljan onim što može. On želi ono što drugi mogu. Uporno je u ulozi goniča, a žrtva je na kraju on.

Skroman čovek je razuman. On shvata šta u kom trenutku sebi može da priušti. Ne postavlja zahtev Suncu da svaki dan sija samo za njega. Svestan je da je to nemoguće. Živi zadovoljno jer je odlučio da bude zadovoljan. Biti zadovoljan je uvek – odluka. Unutrašnja odluka koja ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, materijalnog blaga, svetske slave i ostalih povrsnih gluposti.

Budite hrabri. Usudite se da živite ispravno.

Close Menu
Hoffmann Marijana blog