Kako se Žarka uvek podigne sa dna

Kako se Žarka uvek podigne sa dna


Nevaljao momak grubo gura svoju devojku prema ruševnom zidu dotrajale zgrade. Taj mršavi plavokosi mladić i crnokosa devojka deluju kao u prisilnom zagrljaju. On joj zavrće ruku a ona tada vrisnu.

  • Tiše nesrećnice, hoćeš da te neko čuje. Naučiću ja tebe pameti. – momak sikće.
  • Nemoj, molim te. Boli me. – zapomaže devojka. Mladić joj sada još snažnije uvrće ruku i ne obazire se na njene molbe i plač. Satera je do zida te zapuštene zgrade sa starom fasadom koja čitavom prizoru daje elemente surealne melanholije.
  • Boli me kada mi to radiš, prestani molim te.. – jeca i preklinje ga. On joj drugu ruku stavlja prvo na kratko preko usta pa na vrat, devojka se guši. Pritiska je u stisak predstojeće smrti ili se to samo tako čini devojčici koja posmatra čitavu scenu, sakrivena u žbunju na samo par metara od ljubavnog para.

Žarka se na vreme sakrila. Poznaje devojku i mladića. Oni su par. Zlosrećna Vesna je iz njenog kraja, odrasla u domu za napuštenu decu, da bi je na kraju strina primila u svoj mali stan više da služi za parče hleba nego iz samilosti. Tu je Vesna izrasla u lepu devojku duge crne kose a sada je njen momak pokušava ubiti? Misli se vrzmaju u pametnoj glavi sedmogodišnje Žarke. Zašto mu se ne odupre, misli Žarka. Zašto ne pokuša da se izmigolji iz tog čeličnog stiska? Može da udariti nogom, ujesti, pljunuti, bilo šta samo ne preklinjati ili plakati. Mladić najednom pušta Vesnu i ona odlazi trčeći. Sažalio se. Valjda. Ili je iskalio svoj bes do kraja.

  • Naučiću ja tebe pameti, samo da znaš!, doviknu besno. Da potvrdi učinjeno zlo.

Žarka ne zna šta je uzrok ovom nasilnom činu ali zna šta sebi nikada ne sme dozvoliti. Vesna ga je mogla odgurnuti i pokušati da se odbrani. Nije to učinila. Zašto, pita se Žarka neprestano i svečano obećava sebi da ona nikada sebi to neće dozvoliti. Neće priuštiti nikom to zadovoljstvo da vidi njenu nemoć i uživa u njenim suzama. Ona to ne sme sebi dozvoliti. Ona će se odbraniti. Ona će znati da se odbrani. Obećala je sebi da će preživeti bilo koju situaciju u koju je život baci. Preživeće…


Sedamdesete godine 20-og veka kotrljaju se lagano. U predgrađu male srpske varošice život se odvija po ustaljenim pravilima. Žarka ide u školu, ima dve kike koje joj majka strpljivo svako jutro isplete, omiljeni predmeti su joj likovno, tehničko crtanje u to vreme  OTO, matematika i sport. Neobična kombinacija ali ne i za Žarku. Ona voli da koristi svoj mozak. Izdržljiva je, disciplinovana, čestita i otporna. Ali najviše je plaše nemoć i patnja. Noćima mašta kako će postati velika izumiteljka. Konstruisaće mašinu koja će ljudima olakšati život. Majka više neće zavisiti od oca koji je na privremenom radu u Beču, a kada je kod kuće ne iskoristi priliku da se kao porodica mirno okupe oko stola već redovno podigne tanjir prema svetlu ne bi li proverio da li je dovoljno čist.

  • Jesam li ti rekao da ne brišeš tanjire kuhinjskom krpom. Ostaju dlačice. Ponovo ti se to desilo. – grmeo je otac a prasak tanjira koji se razbija o pod nove kuhinje kupljene gastarbajterskim novcem budi Žarku iz sna. Opet tiraniše majku, sada će je ponovo pretući. Zašto mama to trpi? Ja to nikada ne bih trpela, odlučna je Žarka. Nikada.

Ponovo je jesen. Još jedna školska godina i Žarka će završiti osnovnu školu a posle će ostvariti sve o čemu je maštala. Vreme provodi na igralištu i u gimnastičkoj sali. Voli da igra i fudbal. A klikeri su joj omiljena zabava. Razmetljivi dečak sa viškom kilograma i sa najviše lepih klikera jednog popodneva izaziva je na okršaj.

  • Čuo sam da si dobra. Hoćeš da se igramo. – pita je uz zluradi osmeh koji kaže ” Nemaš šanse”.
    Žarka ima samo jedan kliker i odlučuje da igra. Igraju u njegov najlepši kliker ili njen. Zavisi ko pobedi. Žarka je potpuno koncentrisana, veštim pokretima pobeđuje dečaka.
  • Juhu, pobedila sam. – veselo poskakuje. Ova mala pobeda je odvaja od tla, Žarka kao da lebdi od prevelike sreće, čini se da će poleteti. Ne seća se kada je ovoliko bila srećna. Pobedila je starijeg dečaka u igri. To je igra u kojoj dečaci mahom pobeđuju, zato je lice njenog protivnika promenilo nekoliko boja, od zelene preko jarko crvene pa preko tamno ljubičaste skoro do crne. Da, mali je pocrneo u licu, ne veruje da je izgubio i ne može to podneti. U neverici, nevaljalac smišlja kako da joj podvali. Umesto najlepšeg klikera mali pokvarenjak joj daje jedan okrnjeni! Otvorenih usta, u neverici da je tako nešto moguće Žarka se naprasno spušta na zemlju. Onoliko koliko je lebdela i radovala se, sada je prizemljena, tužna i tone. Ali, Žarka je obećala sebi da nikada neće potonuti. Iako za dve glave niža od protivnika, Udara ga odozdo precizno u vilicu, tačnije odalamila ga je toliko snažno da je pakosniku odmah počela curiti krv iz nosa a onda je počeo kreštavo da plače. Žarka mu je uputila prezriv pogled. Zatim je pobegla. Dečak je ostao da plače. Žarka trči sve brže i brže i zadovoljna je, umesto da plače ona, plače on. To je Žarkino obećanje.
  • Ti ćeš meni da daš okrnjeni kliker, e, pa neće moći, odlučna je devojčica sa kikicama.
  • Gordana, Gordana, otvori. – oniža žena lupa na vrata Žarkine kuće. Majka otvara vrata. Žarka se opet na vreme sakrila. Ovaj put u orman.
  • Tvoja Žarka je udarila mog Milana. – ljutito objašnjava.
  • Sad ću je potražiti. – kaže Gordana.

Na sigurnom, ušuškana između jorgana i posteljine Žarka pokazuje šipak. Pazi da me ne nađeš, on će meni okrnjeni kliker, e, pa neće moći. Na tome se i završilo. Njegova majka je otišla a Žarka je ostala u ormanu dok svi nisu polegali. Onda je zadovoljno otišla u svoj krevet i odmah zaspala. Jer je prvi put ispunila svoje obećanje.

Žarka je shvatila kako život funkcioniše i bori se da zaštiti sebe. Mnogo toga se mota po njenoj glavi ali da će se stvari nakon završetka osnovne i srednje škole odigrati kako su se odigrale nije mogla zamisliti ni u najjezivijim kosmarima…

Nastaviće se…..

Оставите одговор

Close Menu
Hoffmann Marijana blog