Kad su mozak i stomak u vezi

Kad su mozak i stomak u vezi


Kako dolaze signali iz stomaka u mozak i šta oni tamo mogu prouzrokovati?


Signali iz stomaka mogu dopreti do različitih delova mozga, ali ne u sve delove. Na primer, oni nikada ne mogu dopreti u vizuelni korteks (vidna kora). Kada bi to mogli onda bismo mogli videti slike iz sopstvenog stomaka, mogli bismo pratiti procese koji se tamo odigravaju.


Miš koji pliva” je jedan od najboljih eksperimenata iz oblasti istraživanja motivacije i depresije. Jedan miš je stavljen u posudu sa vodom. Nogama ne može dotaći dno posude, pa zato pluta i koprca se jer se želi domoći sigurnog tla. Pitanje je: Koliko dugo će miš plivati da bi postigao svoj cilj? U osnovi to je praslika života. Koliko često težimo nečemu što nam, prema našem mišljenju mora pripasti? To može biti nešto konkretno kao sigurno tlo pod nogama, univerzitetska diploma ili nešto apstraktno kao zadovoljstvo ili radost.
Miševi sa simptomima depresije ne plivaju dugo.
Zatim su istraživači otišli korak dalje. Hranili su polovinu miševa jednom bakterijom čiji je zadatak da neguje stomak : Lactobazillus rhamnosus JB-1. Ova pomisao-promeniti ponašanje miševa preko stomaka bila je novost u nauci. Miševi koji su dobili ovakav stimulans u stomak, plivali su duže i u njihovoj krvi bilo je manje hormona stresa.

Najvažniji i najbrži put od stomaka do mozga je preko Nervus – Vagusa. On prelazi putanju do dijafragme, kroz pluća i srce preko jednjaka kroz grlo do mozga. Od 2010 se u Evropi koristi jedna terapija pri lečenju depresije koja toliko nadraži Vagus-Nerv i pacijentima bude odmah bolje. Vagus – Nerv funkcioniše kao telefonska linija. Našem mozgu su potrebne ove informacije da bi formirao sliku šta se dešava u telu. Mozak je izolovan i zaštićen kao nijedan drugi organ. On je ušuškan u lobanji i obavijen debelom korom i filtrira svaku kapljicu krvi pre nego što ona stigne do delova mozga. Nasuprot tome, stomak se nalazi kao u sred neke zbrke raznih organa. On poznaje svaki molekul našeg poslednjeg obroka, pita imune ćelije kakav im je bio dan ili sa puno poštovanja sluša zujanje stomačnih bakterija. On može mozgu ispričati takve stvari o nama za koje mi nemamo pojma da nam se događaju.

Sve ove informacije stomak sakuplja ne samo uz pomoć nervnog sistema nego i na jednom veoma velikom prostoru. To ga čini velikim senzornim organom našeg tela. Oči, uši, nos i koža nemaju ništa protiv. Sve informacija iz stomaka lageruju se u svest i bivaju korišćene u cilju reagovanja na okolinu. One su nešto kao pomoć pri parkiraju kad je o našem životu reč. Stomak je jedan džinovski Matrix – on oseća naš unutrašnji život i radi na nivou podsvesti.

Kod ljudi koji imaju iritabilan stomak veza između stomaka i mozga je preopterećena. To se vidi prilikom skeniranja mozga. U jednom eksperimentu ispitanicima je u stomak ubačen balončić a istovremeno je praćena aktivnost mozga. Kod osoba koje nemaju stomačnih tegoba slika mozga je bila normalna. Kod pacijenata sa iritabilnim stomakom širenje tog balončića prouzrokovao je intenzivnu aktivnost u delu mozga zaduženom za emocije gde je došlo do širenje neprijatnih osećanja. Pacijenti su se osećali loše iako im ništa loše nije bilo urađeno.

Ljudi koji imaju iritabilan stomak učestalo osećaju neprijatan pritisak, nadutost ili krčanje koje tendira ili ka dijareji ili ka zatvoru. Ovakvi pacijenti često imaju anksioznost i depresiju. Eksperimenti kao ova Balon-studija pokazuju da osećanje nelagodnosti nastaje kroz vezu Stomak & mozak.

Uzroci za ovakvo stanje mogu biti kontinuirane male tzv. mikro – upale, loša stomačna flora ili neotkrivena netolerantnost na određene namirnice. Neki lekari posmatraju ovakve pacijente kao hipohondre ili simulante jer prilikom pregleda ne mogu da ustanove vidljiva oštećenja stomaka.

Stres je naravno najveći okidač. Kada naš mozak ima neki veliki problem ( pritisak da se nešto na vreme uradi i sl.), on želi da taj problem reši. Za to mu je potrebna energija. On je pozajmljuje od stomaka! Stomak dobija informacije da je došlo do vanrednog stanja i on na to mora da reaguje. Iz kolegijalnih razloga, stomak štedi energiju prilikom varenja, produkuje manje sluzi i njegova sopstvena cirkulacija opada. Ako mozak permanentno javlja da je u vanrednom stanju, stomak biva sve iscrpljeniji. U nekom trenutku, stomak će javiti mozgu nepovoljne informacije, da on to više ne može izdržati. Tada se možemo osećati potpuno slomljeno i imaćemo gubitak apetita, praćeno dijarerom. Slaba cirkulacija stomaka i nedovoljno sluzi oslabljuju njegovu sluzokožu.

Jedan od najzanimljivijih delova mozga u koji dolaze informacije iz stomaka je Insula. Insula je naučno polje kojim se bavi jedan od najgenijalnijih naučnika našeg vremena – Bud Craig. On je preko dvadeset godina nadljudskom strpljivošću istraživao uticaj ovih informacija na naš mozak. Zatim je došao do hipoteze. Insula je mesto gde nastaje naše ” Ja”!

Insula dobija emotivne informacije iz celog organizma. Svaka informacija je kao jedan piksel, Insula od tih piksela stvara jednu celokupnu sliku. Ova slika je važna jer to je mapa osećanja. Ako upravo sedimo na stolici osetićemo pritisak na zadnjicu, možda ćemo ustanoviti da nam je i hladno ili da smo gladni. Sve to zajedno pruža sliku gladnog čoveka koji se smrzava, a on sedi na stolici.

Zadatak našeg mozga je da smisli sta treba da uradi uz pomoć mape koju je ” nacrtala” Insula. Kada je ” Ja” gladno i trese se od hladnoće to je dobra motivacija za nadležne delove mozga da izvrše neophodnu promenu. Čovek može početi da drhti ili će ustati, otići do frižidera i uzeti hranu. Jedan od najviših ciljeva naše aktivnosti je da budemo u ravnoteži i da se krećemo ka boljitku bilo to od hladnoće do toplote ili od nesreće do sreće ili od umornog stanja do stanja zdrave budnost.

Što više informacija povežemo utoliko možemo pametnije odreagovati. Insula kreira sliku od koje nastaje film našeg ” Ja”. Našeg života. Mozak upravlja ovim ali ne u potpunosti i ne sam. Vreme je da malo prepravimo i René Dekarta: ” Ja osećam, na osnovu toga mislim, dakle postojim. “

Izvor – Giulia Enders, Darm mit Charme

Оставите одговор

Close Menu
Hoffmann Marijana blog