Šef Vlasnik i obične smrtnice

– Imam ja ovde već pet komada. Odabraću onu koja bude bila najbolja, ok? – nervoznim glasom reče gospodin K. Jako uspešna i bitna osoba, pa ćemo ga zato nazvati Šefom i Vlasnikom. – Jeste li Vi upravo radnice nazvali komadima? To je tako mizogino, nedopustivo. Nemam ništa više da Vam kažem. – Alesija spusti slušalicu. Nakon samo pola minuta zazvonio je telefon. Dobro poznat broj. Bio je to njen nesuđeni šef. Ipak se javila, iako …

Read moreŠef Vlasnik i obične smrtnice

Razgovor đavola i pisca

– Pišeš kao da će to neko čitati. – zlurado se osmehnu i sede baš na piščevu tastaturu. – Skloni se s mog rukopisa, đavole! – uzvrati pisac. I pored naredbodavnog tona, zvučao je nemoćno. Đavo u odelu otmenog gospodina, sedi na tastaturi i nema nameru da ode. Izgleda majušno kao da se neki odrasli muskarac trostruko smanjio, toliko je patuljast da se komotno može smestiti u neku od onih kutija iz Atanackovićevog romana ‘ Luzitanija …

Read moreRazgovor đavola i pisca

SVAKO PRE ILI KASNIJE ISPADNE GLUP

Glupost zna da se glupošću  najbolji postižu rezultati. Svako glup poželi da mu se glupost dvostruko vrati.  Najvrednija i divljenja dostojna asocijacija na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata koja se ove godine na razne načine slavila širom Evrope za mene bile su dve vaze koje su nemački vojnici napravili od granata u rovovima Zapadnog fronta. Prema mom mišljenju to je bio dokaz nadmoći umetnosti nad ratom i potrebom čoveka da kroz umetnost ostavi trag čak i …

Read moreSVAKO PRE ILI KASNIJE ISPADNE GLUP

Čet sa teroristom

Haifa, privlačna učiteljica iz Alepa, udala se po drugi put i bila je presrećna. Putem četa na Fejsbuku upoznala je svog drugog muža, a sada uz pomoć četa pokušava da odgovori svog maloletnog sina od puta džihadiste kojim je debelo zagazio.   Poslednja noć u Alepu   Dok je spremala svoj prtljag, Haifa se prisećala svoje mladosti i svih svojih snova. Bila je najobrazovanija u svojoj porodici, pre roka je završila Učiteljski fakultet u Damasku. Roditelji …

Read moreČet sa teroristom

Raskoš i mizerija u Roterdamu

Moje ime je Fabijan Roterdamski i ponovo bežim iz Roterdama. Osvedočena skitnica, prestupnik i pohotnik poput mene upoznao je raskoš i mizeriju Roterdama. Rođen da besciljno hodim, i još besciljnije skončam, ponovo bežim iz svog grada, i uskoro ćete saznati i zašto. Ne, ne mogu se pohvaliti da sam dostojan imena mog velikog sunarodnika Erazmusa. Želeo sam da ostavim trag na polju moreplovstva kao što je on ostavio na polju humanističkih nauka, a uspeo sam samo …

Read moreRaskoš i mizerija u Roterdamu

Mars je malo nervozan

Mars zove Zemlju, Mars zove Zemlju, halo, halo? Znaci ljudi, reći ću Vam konacno sada da tih pet minuta 19. oktobra po Vasem racunanju vremena necu nikada zaboraviti. Ne mozete zamisliti kako to izgleda kada Vasa stvar, ova sonda – Shiaparelli, tako se zove, ne? – brzinom od 400 kilometra po casu, udari o moju povrsinu kao kamen. Zasto malo ne prikoči, pitao sam se..nego rizikuje da se razbije u paramparčad u mom crvenom pustinjskom pesku. …

Read moreMars je malo nervozan

Umbra

Opet je u cajtnotu. Po ko zna koji put ovog meseca Amelija je užurbanim koracima hitala ka železničkoj stanici. Obavila je sve neodložne poslove zbog kojih je i došla tog jutra u Konstanc. Njeni saradnici u  firmi za razvoj softvera biće zadovoljni. Ali promptni poslovi, bezodvlačni sastanci kojima mora da prisustvuje, neodgodivi planovi razvoja firme, sve to, unosilo je nemir u njeno telo i dušu. Da, ponovo je decembar, tempo, tempo, hektika, hektika. Da li joj …

Read moreUmbra