” Ja šef a ti nisi ” i ostala ludila

– Imam ja ovde već pet komada. Odabraću onu koja bude bila najbolja, ok? – nervoznim glasom reče gospodin K. Jako uspešna i bitna osoba, pa ćemo ga zato nazvati Šefom i Vlasnikom. – Jeste li Vi upravo radnice nazvali komadima? To je tako mizogino, nedopustivo. Nemam ništa više da Vam kažem. – Alesija spusti slušalicu. Nakon samo pola minuta zazvonio je telefon. Dobro poznat broj. Bio je to njen nesuđeni šef. Ipak se javila, iako …

Read more” Ja šef a ti nisi ” i ostala ludila

Razgovor đavola i pisca

– Pišeš kao da će to neko čitati. – zlurado se osmehnu i sede baš na piščevu tastaturu. – Skloni se s mog rukopisa, đavole! – uzvrati pisac. I pored naredbodavnog tona, zvučao je nemoćno. Đavo u odelu otmenog gospodina, sedi na tastaturi i nema nameru da ode. Izgleda majušno kao da se neki odrasli muskarac trostruko smanjio, toliko je patuljast da se komotno može smestiti u neku od onih kutija iz Atanackovićevog romana ‘ Luzitanija …

Read moreRazgovor đavola i pisca

Čet sa teroristom

Haifa, privlačna učiteljica iz Alepa, udala se po drugi put i bila je presrećna. Putem četa na Fejsbuku upoznala je svog drugog muža, a sada uz pomoć četa pokušava da odgovori svog maloletnog sina od puta džihadiste kojim je debelo zagazio.   Poslednja noć u Alepu   Dok je spremala svoj prtljag, Haifa se prisećala svoje mladosti i svih svojih snova. Bila je najobrazovanija u svojoj porodici, pre roka je završila Učiteljski fakultet u Damasku. Roditelji …

Read moreČet sa teroristom

Raskoš i mizerija u Roterdamu

Moje ime je Fabijan Roterdamski i ponovo bežim iz Roterdama. Osvedočena skitnica, prestupnik i pohotnik poput mene upoznao je raskoš i mizeriju Roterdama. Rođen da besciljno hodim, i još besciljnije skončam, ponovo bežim iz svog grada, i uskoro ćete saznati i zašto. Ne, ne mogu se pohvaliti da sam dostojan imena mog velikog sunarodnika Erazmusa. Želeo sam da ostavim trag na polju moreplovstva kao što je on ostavio na polju humanističkih nauka, a uspeo sam samo …

Read moreRaskoš i mizerija u Roterdamu

Umbra

Opet je u cajtnotu. Po ko zna koji put ovog meseca Amelija je užurbanim koracima hitala ka železničkoj stanici. Obavila je sve neodložne poslove zbog kojih je i došla tog jutra u Konstanc. Njeni saradnici u  firmi za razvoj softvera biće zadovoljni. Ali promptni poslovi, bezodvlačni sastanci kojima mora da prisustvuje, neodgodivi planovi razvoja firme, sve to, unosilo je nemir u njeno telo i dušu. Da, ponovo je decembar, tempo, tempo, hektika, hektika. Da li joj …

Read moreUmbra

Свет, јутрос, увек

Нена је јутрос худе судбине: неко јој је украо картон са тридесет комада јаја. Прича уличној колегиници шта јој се догодило. Љубовија, храмљући, гура колица натоварена робом: купус, паприке, парадајз, небројене кутије које ће, правилним слагањем, сачинити тезгу где ће изложити своју понуду. Мршав, скврчен и искривљен попут свог повијеног носа, једва се носи са тешким товаром, застаје и хукће. До мало времена сретнем га у “Максију” са боцом пива, оном стакленом, на коју се плаћа …

Read moreСвет, јутрос, увек

Kemal paša, Kemal paša

U fabrici Kemal paša, Kemal paša, Kemal pašaaaaa..odzvanja na ulaznim vratima jedne fiktivne fabrike u Nemačkoj. Radosna “ pevačica “ je Albanka po imenu Bekrije, starija žena čistog lica bez bora ali sede kose. U helankama i čipkanoj bluzici kratkih rukava, ona čisti i peva. Na nogama nema ni čarape, kaže da joj nije hladno iako je novembar i kiša pada. Nikada nije bolesna jer je njena zastava crno – crvena, tako kaže kad je pitaju …

Read moreKemal paša, Kemal paša