Razgovor đavola i pisca

– Pišeš kao da će to neko čitati. – zlurado se osmehnu i sede baš na piščevu tastaturu. – Skloni se s mog rukopisa, đavole! – uzvrati pisac. I pored naredbodavnog tona, zvučao je nemoćno. Đavo u odelu otmenog gospodina, sedi na tastaturi i nema nameru da ode. Izgleda majušno kao da se neki odrasli muskarac trostruko smanjio, toliko je patuljast da se komotno može smestiti u neku od onih kutija iz Atanackovićevog romana ‘ Luzitanija …

Read moreRazgovor đavola i pisca

Čet sa teroristom

Haifa, privlačna učiteljica iz Alepa, udala se po drugi put i bila je presrećna. Putem četa na Fejsbuku upoznala je svog drugog muža, a sada uz pomoć četa pokušava da odgovori svog maloletnog sina od puta džihadiste kojim je debelo zagazio.   Poslednja noć u Alepu   Dok je spremala svoj prtljag, Haifa se prisećala svoje mladosti i svih svojih snova. Bila je najobrazovanija u svojoj porodici, pre roka je završila Učiteljski fakultet u Damasku. Roditelji …

Read moreČet sa teroristom

Raskoš i mizerija u Roterdamu

Moje ime je Fabijan Roterdamski i ponovo bežim iz Roterdama. Osvedočena skitnica, prestupnik i pohotnik poput mene upoznao je raskoš i mizeriju Roterdama. Rođen da besciljno hodim, i još besciljnije skončam, ponovo bežim iz svog grada, i uskoro ćete saznati i zašto. Ne, ne mogu se pohvaliti da sam dostojan imena mog velikog sunarodnika Erazmusa. Želeo sam da ostavim trag na polju moreplovstva kao što je on ostavio na polju humanističkih nauka, a uspeo sam samo …

Read moreRaskoš i mizerija u Roterdamu

Mars je malo nervozan

Mars zove Zemlju, Mars zove Zemlju, halo, halo? Znaci ljudi, reći ću Vam konacno sada da tih pet minuta 19. oktobra po Vasem racunanju vremena necu nikada zaboraviti. Ne mozete zamisliti kako to izgleda kada Vasa stvar, ova sonda – Shiaparelli, tako se zove, ne? – brzinom od 400 kilometra po casu, udari o moju povrsinu kao kamen. Zasto malo ne prikoči, pitao sam se..nego rizikuje da se razbije u paramparčad u mom crvenom pustinjskom pesku. …

Read moreMars je malo nervozan

Umbra

Opet je u cajtnotu. Po ko zna koji put ovog meseca Amelija je užurbanim koracima hitala ka železničkoj stanici. Obavila je sve neodložne poslove zbog kojih je i došla tog jutra u Konstanc. Njeni saradnici u  firmi za razvoj softvera biće zadovoljni. Ali promptni poslovi, bezodvlačni sastanci kojima mora da prisustvuje, neodgodivi planovi razvoja firme, sve to, unosilo je nemir u njeno telo i dušu. Da, ponovo je decembar, tempo, tempo, hektika, hektika. Da li joj …

Read moreUmbra

Свет, јутрос, увек

Нена је јутрос худе судбине: неко јој је украо картон са тридесет комада јаја. Прича уличној колегиници шта јој се догодило. Љубовија, храмљући, гура колица натоварена робом: купус, паприке, парадајз, небројене кутије које ће, правилним слагањем, сачинити тезгу где ће изложити своју понуду. Мршав, скврчен и искривљен попут свог повијеног носа, једва се носи са тешким товаром, застаје и хукће. До мало времена сретнем га у “Максију” са боцом пива, оном стакленом, на коју се плаћа …

Read moreСвет, јутрос, увек

Kemal paša, Kemal paša

U fabrici Kemal paša, Kemal paša, Kemal pašaaaaa..odzvanja na ulaznim vratima jedne fiktivne fabrike u Nemačkoj. Radosna “ pevačica “ je Albanka po imenu Bekrije, starija žena čistog lica bez bora ali sede kose. U helankama i čipkanoj bluzici kratkih rukava, ona čisti i peva. Na nogama nema ni čarape, kaže da joj nije hladno iako je novembar i kiša pada. Nikada nije bolesna jer je njena zastava crno – crvena, tako kaže kad je pitaju …

Read moreKemal paša, Kemal paša