O prisustvu paganskog, starozavetnog i novozavetnog u nama

Značenje reči ‘ religija ‘ izvodi se od latinske reči ‘ religare ‘ što znači ponovo uspostaviti neku izgubljenu vezu. Paganski čovek u nama je hedonista, čovek prirode koji teži da zadovolji svoje nagone, on sledi svoje težnje koje je Frojd nazvao ‘ principima zadovoljstva ‘. Kao neraskidiv deo ljudskog bića postoji u svakom od nas, a najjače je izražen u detinjstvu, dok u odraslom dobu biva onoliko jak koliko je u nama ostalo infantilnosti. Paganin …

Read moreO prisustvu paganskog, starozavetnog i novozavetnog u nama

Stranger in Moscow ili o poreklu rusofobije

Čuvena ruska dilema oduvek je bila ikona ili sekira. Konkretno, radi se o suštinskom sukobu u 17.veku i početkom 18.veka, između praktične potrebe da se savladaju veština i lukavstvo stranaca i emocionalne potrebe da se produži vatrena odanost – blagočestie religijskim tradicijama stare Moskovije. Rusija je do Petra Velikog bila izolovana, monaška država. Prvi štampani zakonik u Rusiji, ULOŽENIJE iz 1649.godine bio je razrađen kruto i propisivao je čak i telesnu i smrtnu kaznu za širok …

Read moreStranger in Moscow ili o poreklu rusofobije

Novac, Novac i samo i jedino Novac

” What’s the colour of money? Don’t tell me that you think it’s green me I know it’s red” Postoje dva odvojena aspekta: čisto metaforička upotreba pojma novca i simbolika i uloga novca kao takvog. Lično me više zanima metafizička upotreba pojma novca. Prolaznost sveta ukazuje da su i blaga njegova prolazna ; Koliko su nepostojana sva blaga ovoga sveta, pa opet, malo je ljudi koji se ne prevare. Kako ih je malo koji su pobedili …

Read moreNovac, Novac i samo i jedino Novac

Kakvi smo mi Srbi (bili )

Ovaj tekst je spoj dva zanimljiva komadića srpske istorije, koji treba da progovore sami za sebe. Prvi tekst je izvod iz dela Građa za istoriju prvog srpskog ustanka, Gaja Pantelić, Beograd, 1954, str. 43-44. Ovo su za našu temu najzanimljiviji delovi: ”Još nisu bili Nemci Turcima predali Srbiju, no stalo te se ne biju, a ajduci i frajkorci s njima, odoše arambaši otimati devojke da se žene i gde opažaju da u kog ima kakvih para …

Read moreKakvi smo mi Srbi (bili )

Da li je Kraljević Marko prvi znao za Internet?

“Postoje dve vrste neznanja. Neznanje koje je svesno sebe samog i kao takvo je spremno da uči i pozajmljuje od pravog znanja. I neznanje oholo i razmetljivo, koje misli da ako je beskrajno, a jeste, može da bude jače od znanja, koje iako je krhko ipak jeste znanje. “ Jedna od najlepših ljudskih osobina je radoznalost. Ljudi se interesuju, naročito za proslost, žele da znaju nešto o istoriji svog naroda, ali nisu svi vični da uvide …

Read moreDa li je Kraljević Marko prvi znao za Internet?

Kidnapovana demokratija

Čovekov smisao za pravednost čini demokratiju mogućom. Njegova sklonost ka nepravednosti čini demokratiju neophodnom. Džon F. Kenedi rekao je da “Život u slobodi nije lak, a demokratija nikad nije potpuna”, i još je rekao da “Dok god sloboda ne zacveta u svim zemljama, ne može uvenuti u jednoj”. Demokratija znači imati izbor. Diktatura znači biti stavljen pred izbor. Demokratija nikada nije završen proces, nije zadata ravan. Demokratija ne trči, ali ona sigurnije stiže na cilj. Karl …

Read moreKidnapovana demokratija

Moć bola ili stradanje koje leči

Bol. Možemo ga svuda videti, pronaći, otkriti. Spoljašnji, i onaj unutrašnji. Tuga i očajanje, ponekad, dovode i do istinskog fizičkog bola. Bol je na početku. Novi život. Dolazak bebe na svet. Porođaj. U nadljudskim bolovima koje na porođaju oseća majka, rađaju se deca. Prema Bibliji, to je ženama kazna zbog Evinog prestupa u raju. Latinska reč za kaznu poena ima oblik i u engleskom jeziku – pain, i u nemačkom – pein. Dakle, bol kao kazna …

Read moreMoć bola ili stradanje koje leči