Свет, јутрос, увек

Нена је јутрос худе судбине: неко јој је украо картон са тридесет комада јаја. Прича уличној колегиници шта јој се догодило. Љубовија, храмљући, гура колица натоварена робом: купус, паприке, парадајз, небројене кутије које ће, правилним слагањем, сачинити тезгу где ће изложити своју понуду. Мршав, скврчен и искривљен попут свог повијеног носа, једва се носи са тешким товаром, застаје и хукће. До мало времена сретнем га у “Максију” са боцом пива, оном стакленом, на коју се плаћа …

Read moreСвет, јутрос, увек

Voz kajanja i smokve ljubavi

Greh bez svedoka uvek teži da se ponovi.  Onaj ko priznaje o sebi najgore, nikad nije izgubljen.  Vaše cveće, uvenuće pre u vašoj duši nego u ruci vašeg bližnjeg. Podajte! Kao i svakog ponedeljka, u ranu zoru 84-godišnja Gradimirka čekala je voz kojim je išla na pijac u Barajevo. Prethodnu noć nije spavala. U svojoj kući bez električnog osvetljenja dugo se molila. Pokušavala je da izdrži post na oskudnoj hrani. Za kvalitetne posne namirnice nije imala …

Read moreVoz kajanja i smokve ljubavi